Toplo i vlažno vreme nepovoljno utiču na zdravlje
On 26 јула, 2018 by Televizija KikindaNestabilno vreme i neobični prelazi kada je temperatura vazduha u pitanju utiču na povećan broj poziva i do 50% koji stižu Službi Hitne pomoći. Oscilacije spoljne temperature udružena sa vlažnim vazduhom “teraju” organizam da održava normalnu temperaturu, čime troši dodatnu energiju kako bi se rashladio. U službi Hitne medicinske pomoći, naveo je dr Nemanja Spasojević, zbog nestabilnih vremenskih uslova, ekipe rade pojačanim intezitetom:
-Zbog oscilacija u vremenu, povećan je obim posla. Većinom su to hronični bolesnici. Uglavnom mi izlazimo na teren. Pacijenti su sa visokom krvnim pritiskom, astmatičari i sa aritmijom, a žale se na osećaj gušenja, visok pritisak.
Iako temperatura od početka letnjih dana jedva premaši 30. podeok C vreme je nepovoljno i za mlade i zdrave. Vlažnost vazduha od oko 60 procenata i pritisak od 1007 milibara od ranih prepodnevnih časova teško se podnosi. Pri ovakvim parametrima, organizam „ključa” i pregreva se, a hlađenje tela kroz isparavanje znoja zakazuje pa je opšte raspoloženje razdražljivost i izmoždenost., na čega treba preventivno delovati. Osim vremenskih oscilacija, primetan je i povećan broj ujeda insekata, na čega Spasojević takođe skreće pažnju:
-Zbog ujeda insekata, dosta se sugrađana javlja u poslednje vreme. Uglavnom su to ujedi osica. Zbog krpelja takođe dosta intervenišemo. Potrebna je velika obazrivost kada se radi o alergijskim manifestacijama i da se prate uputstva lekara.
Oscilacije meteoroloških parametara opasne su i za one koji sebe smatraju zdravima. Njima se mogu dogoditi takvi poremećaji krvnog pritiska i rada srca koji dovode do naglog gubitka svesti i još gorih komplikacija. Tegobe koje ukazuju da se u organizmu nešto događa veoma su individualne. Kod osoba koje pate od visok pritiska mogu da se jave glavobolje, vrtoglavice i nesanica, ali i pospanost, ako dođe do naglog pada krvnog pritiska. Stoga je preporuka lekara što češći boravak u provetrenim prostorijama bar u onom najkritičnijem delu dana od deset do 16 sati, uz što slabiju konzumaciju teške i masne hrane.