Pijačni bakaluk, sa ili bez cegera

Pijačne varoške priče krenu i završe nekako baš na pijaci. Okupi se i staro i mlado pa kom opanci a kom crven obraz. Nekako se baš tu, na tom mestu čuju i pročuju svi abrovi i sve novosti. A petak opet liči na pravi pijačni dan. Poznata lica iza tezgi, velika frekfencija sugrađana, ali i komšija iz okolnih mesta, a dobra i ponuda i dobra potražnja. Još uvek postoji mala konfuzija kada su pozicije ustaljenih prodavaca na koje smo navikli u pitanju, ali za dvosatnu pijačnu šetnju pronađu se svi zbog čije robe se dolazi. Ovih dana primetili smo i da se na pojedinim tezgama praktikuje stari oprobani način provere kvaliteta lubenice, pa tako kupac zna da li će dati 30 dinara za kilogram slatkog ploda ili će   se jednostavno predomisliti.

Osim lubenica danas je u prodaji bilo podosta jabuka petrovača čija cena polako pada i sada iznosi od 50 do 70 dinara, zatim breskvi po ceni od 60 do 140 dinara, kruški 80, grožđa od 100 do 200 dinara. Neko će ipak odlučiti da ove tople dane iskoristi i da se pozabavi nežnim i kiselkastim voćem, koje mnogi rado preferiraju. Radi se o malinama, za koje je danas bilo potrebno izdvojiti 200 dinara, a najčešće se kupuju za pravljenje soka ili nekih poslastica

Danas je na Zelenjaku paradajz prodavan po ceni od 50 dinara, za tu sumu su trgovci prodavali i karfiol, krastavac, dok su za tikvice tražili od 20 do 25 dinara, krompir 40, crni luk do 60, a zelen i šargarepa od 50 do 80 dinara. Končasta ili ne,  boranija danas je prodavana po ceni od 70 do 90 dinara. I paprika, koje je bilo moguće pronaći na više mesta prodavana je za cenu od 70 do 180 dinara.

A da bi se sve to gore nabrojano moglo  poneti kući, potrebni su ceger, torba, tašna, korpa, ili eventualno kolica, ali… prosečan sugrađanin se ipak najčešće odlučuje da ide ciljano na pijacu, ali praznih ruku, naviknut da će uz voće i povrće kući poneti i ko zna koju kesicu, koju će odložiti na neko zabačeno mesto, po principu, “možda zatreba”.

Trgovci, nošeni trendovima prilagođavaju se situaciji, svesni da ukoliko nemaju u narodu zvane kese “tregerice”, neće imati ni pazara. Ipak, ono što se ne sme zaboraviti, to je svest o čuvanju čiste životne sredine.

Bitno je nakon napornog dana spakovati svoju tezgu, ali se i okrenuti i za sobom pokupiti bar onaj krupniji otpad. Da li smo bili savesni prema životnom okruženju, već polako saznajemo na taj način što nam kalendar ukazuje da smo prirodu potpuno zbunili, pa ni ona više ne zna kada koje godišnje doba da rasporedi.