Višnja je kriva što se mreža zatresla!

Ono tamo, gde sunce najlepše zalazi, baš tamo iza tribina FK „Vojvodina” u Bašaidu, to je mesto koje najčešće voli da promatra i to već oko 40 godina, jedan od najvećih zaljubljenika u fudbal ali i u svoje selo, Goran Birimac. Kako nam je u emisiji „Rubinizmi „ rekao, u porodici u kojoj je osim njega jedina muška glava, a tu se misli na njegovog oca Jovana Birimca koji je bio sporista i u na čelu ondašnjeg fudbalskog tima kao profesionalni sekretar kluba, jednostavno se spontano nametalo da i on pođe fudbalskim vodama:

-Kad sam krenuo, u mlađim kategorijama, počeo sam kao desni bek. Uvek smo menjali golmane. Onda sam ja jednom stao ispred mreže i osetio sam, to je to! Počeo sam da treniram golmanske treninge. Vrlo brzo sam napredovao. Iz pionira sam prešao u omladince, u omladincima sam igrao dve tri utakmice i odmah sam bio prekomandovan u prvi tim. NJihova dva golmana povređena i ja ulazim u prvi tim, što bi se reklo, preko noći.

Prema Balaševićevoj pesmi moj stari veruje, mozda preteruje kad kaze da sam bolji od svih i Birimac je imao podršku, od svog tata Jove, ali ipak, tek onda kada se pošteno potrudi:

-Moj otac je dugo godina veliki zaljubljenik u fudbal. Malo ga je igrao, ali je svoj radni vek proveo u fudbalskom klubu. Ja igrao, a on radio. Uglavnom je bio strog prema meni i nisam imao privilegije. Pohvali me, naravno, ali je više bilo kritika kako se ja ne bih opustio.

Osim što je bio požrtvovan i goreo za svoj tim, bacajući se ne štedeći samoga sebe, ipak se dešavalo da pažnja isčili, popusti koncentracija i onda ne vredi kajanje:

-Igrali smo utakmicu i za mene nije bila interesantna. Nisam imao posla, izađem van 16 metara, moji dominantni. Klinci, koji su dodavali lopte sve oko mene i viču-čiko, čiko da li bi jeo višnje? Rakoh, daj nemoj sad tu da me ometate, ali pružim ruku. Oni mi daju tri višnje. Tog momenta sam samo pogledom uhvatio loptu, koja se velikom brzinom zakucala u moju mrežu! Ja sam je samo pogledom ispratio. Ovi moji u čudu, šta radiš? Ja, rekoh-evo, jedem višnje.

Tokom golmanskog staža, bilo je i povreda, od kojih je zbog pojedinih Birimac bio na klupi posmatrača čak devet meseci, ali se vraćao, kako kaže još više željan igre. Čuvar mreže mora da bude dobro utreniran, skoncentrisan, a sve ostalo je stvar ličnog talenta po kom ga igrači izdvajaju i na čega se pripremaju

Da li se pamti trening prvi i ima li mali fudbal u krvi i kolika je to ljubav prema rodnom selu da se penje na toranj crkve, kako bi se fotografisali najlepši pejzaži Bašaida, tokom svih godišnjih doba, koje se opet….. s puno ponosa i dike šalju celom svetu na uvid, govori u prilog da ima takvih kao što je Goran Birimac. Priču o njemu možete pogledati u emisiju Rubinizmi, koja je  na programu TV Rubin petkom u 21 sat.