Ana Sofrenović i „Mala kutija“ Vaska Pope očarali Kikinđane
On 24 марта, 2018 by Televizija KikindaU opus „Male kutije“ Ana Sofrenović zaljubljena je godinama unazad. On ju je najviše motivisao da istraži kako se poezija prevodi i prepevava na druge jezike. Poznata glumica Kikinđanima je jedanaest pesama predstavila na srpskom, engleskom i francuskom jeziku:
-Poezija uopšte nije laka za prevođenje, a Vasko ima čudesnu poeziju. „Mala kutija“, koja je njegov poslednji opus pred smrt, nestvarna je i čudesna. Volim sve to i iskombinovala sam ih sa esejima Čarlsa Simića, koji je napisao knjigu „Alhemija sitničarnice“, koju je posvetio Džozefu Kornelu, američkom umetniku koji se bavio pravljenjem malih kutija, a bio je inspirisan i Vaskovim opusom.
Eseji i „Mala kutija“ na tri jezika prikazani su kikindskoj publici u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“. Opus „Mala kutija“ Vaska Pope posebno je inspirativan za našu sagovornicu:
-Ona je čarobna, čudesna, zastrašujuća i lepa. U isto vreme je i dete i odrasla osoba. Potpuno je neuhvatljiva u svom značenju, može da se tumači na toliko načina. Tako je jednostavna i hermetična, a sa druge strane obuhvata ogroman kosmički prostor. Vasko je uspeo da pomiri ta dva entiteta u opusu, koji je takođe beskrajno filozofski. Čudesno je za pesnika što je opus napisao pred kraj života.
„Mala kutija“ može se smatrati i ogledalom pisca, kojeg takođe opisuju kao zatvorenog poput školjke sa jedne i potpuno slobodnog sa druge strane.
-Meni je Vasko stavio „Malu kutiju“ na jedan prostor koji se svima čini dohvatljivim, a ustvari je potpuno nedodirljiv. Dao joj je dubok karakter i od nje napravio lik. Napravio ju je da je ona potpunosti neuhvatljiva i nedodirljiva. Može da ima mnogo značenja, što je po meni uvek znak velike i dobre poezije.
Pesme tokom prevoda ne gube na suštini. Ana Sofrenović ih najviše muzički doživljava, jer je za nju poezija najmuzikalniji govor.
-Meni je prelepo to što na engleskom i francuskom ima drugi duh. Jezici i kulture koje stoje iza stihova su drugačiji. Vasko je toliko univerzalan i otvoren. Pisao je na snažnom jeziku, jer je srpski veoma rezak jezik. Po tonalnosti su francuski i egleski veoma su meki jezici. Neverovatno je da je Vasko koristio reči koje sustrašno meke u srpskom jeziku. „Mala kutija“ i po značenju i po rečniku je zaista lagan opus.
Puna sala Narodne biblioteke „Jovan Popović“ govori u prilog da poezija Vaska Pope, ali i sva ostala nisu zaboravljeni, uprkos tome što se kao književni žanr godinama nalaze na margini. Posebnu notu večeri dala je muzika koja je pratila pesme, a koju je Ana Sofrenović stvorila zajedno sa umetnicom Mišom Cvijović.