Zbirka priča „ Bez dragi moji“ autorke Lidije Ćirić predstavljena je kikindskoj publici. Zbirka se sastoji od petnaestak priča i jednog uvodnog poetskog prologa, jer je autorka između ostalog i pesnik. Prva i najvažnija osobina njenog pisanja jeste potpuna ogoljenost, bez, kako kaže patetike i po principu „krv i meso”.
Nesvakidašnja gošća, koja svršeno barata perom, ali i u verbalnom isticanjem potpune životne realnosti, autorka zbirke priča“Bez dragi moji“, Lidija Ćirić prvi put se u Narodnoj biblioteci predstavila kikindskoj publici:
-To je bio moj san. Da dođem baš ovde. Čast mi je i zadovoljstvo. Moja prijateljica Dragica i ja smo bile uporne i eto me sa mojom trećom knjigom
Intrigantan naslov obično je prvo pitanje koje navodi čitaoca da se pošteno zamisli što baš „Bez dragi moji“:
-To je nekako, evo iskreno ću vam reći, to je ukradeno od moje pokojne svekrve. Ona je bila na samrti i napisala je na papiru..kao da se odriče svih, Ja je pitam, “dobro šta ti je sad to, Mirjano?” Ona će na to “bez, dragi moji”. Ja uzmem da čitam, kad ono.. testament. Odrekla se svih. Ja počnem da se smejem, ali..I cap! Shvatim, to je to. Bingo naslov! Ne postoji! Kao, jesmo ok, ali..ne mora svako da čita baš ovo. Ponosna sam na naslov. Možda je posvećen njoj, premda sam knjigu posvetila bivšem mužu, onako zvanično u knjizi.Jezik, koji koristi u pisanju je apsolutno primenjiv i samo takav za nju i iskren. Onog momenta šta srce oseti, mozak osmisli, a jezik bez uvijanja odapne.
-Ja nisam završila književnost i moj način izražavanja je “krv i meso”. U mojim tekstovima nema uvijenosti. Postoje i psovke, koje govore jezikom situacije. Ako je seks, ja tako interpretiram, ako je samoubistvo, to je to, ako je prekid trudnoće, ja pišem o tome.
Kuknjavu ne ume i ne želi da piše, patetika, nije pravac kojim želi da opisuje karaktere ljudi . Kada je muško ženski odnos u pitanju, naša sagovornica smatra da je žena svojom željom da dobije na jednakosti sa muškarcem, izgubila na ženstvenosti, na svom ličnom identitetu.
-Ne možemo biti nikada ravnopravni, iz moje vizure. Ja sam ipak za to da žena bude zaštićeno biće. Ovako, mi smo se izborile za jednu malu smrt svakog dana.
Lidija Ćirić je pisac multimedijalnog usmerenja, član književnog društva Vojvodine a takođe i Udruženja književnika Srbije. Do sada je objavila roman “Rekvijem za jedan dan”, knjigu pesama “Kabanica za suze”, zatim poetski manifest “Prava beograđanka”, kao i zbirku priča “Bez dragi moji”. Objavljivala je pesme i priče u književnim časopisima. U biblioteci „Milutin Bojić” u Beogradu bila je saradnik Karlu Astrahanu na tribinama čajanka u sedam kod Bojića.
