Sve više sugrađana okreće se zdravoj ishrani, a organski uzgoj postaje sve traženiji – ne samo zbog ukusa, već i zbog brige o zdravlju. Jedan od onih koji su odlučili da prirodi vrate poverenje jeste dvadseetdvogodišnji Nikola Francuski iz Kikinde, koji se već godinama bavi uzgojem povrća bez upotrebe hemikalija. Njegova bašta predstavlja primer kako se, uz posvećenost i znanje, mogu proizvesti visokokvalitetne namirnice na potpuno prirodan način.
-„ Odlučio sam se iz prostog razloga jer se danas sve prska, sve ide hemija, kancerogenim materijama, što šteti zemlji, ekologiji, pa čak i životinjama. Mnogo je kvalitetnije i zdravije, ima više nutrijenata, ispravno je i kvalitetno. Počeo sam da se zanimam o tome odavno, nisam imao toliki kapital da bih mogao da ulažem, ali i dalje to radim jer sam video da tu leži zdrava hrana, koja nije prskana i kancerogena, koja ne sadrži pesticide u izgoju i proizvodnji. Hoću da radim nešto što je ispravno i što znam da može da bude korisno za ljude. Uzgajam na 3,6 ari, manja je površina, ali dovoljna da mogu da proizvedem i za prodaju, a ako bude bilo potrebe, kultivisane su stare sorte: tipla plavi krompir, koji se zove i kraljevska krv, krompir mesečer, jagode mesečar, otpornije na mraz i štetočine, sadim i staru sortu belog luka, maline sam imao, jabučar, volovsko srce što se tiče paradajza, kornišone, ludaje, tikvice sam imao, planiram imunostimulativne biljke koje mogu da pomognu kod zdravlja i naravno da budu zdrave i kvalitetne,” ispričao nam je Nikola.
Umesto pesticida, za zaštitu biljaka koristi tradicionalna sredstva poput pepela, čaja od koprive i ekstrakta lista smokve. Ove metode, prenošene sa kolena na koleno, i danas pokazuju svoju efikasnost. U vremenu kada dominira industrijska proizvodnja hrane, ovakvi primeri ručne, pažljive i odgovorne proizvodnje postaju sve dragoceniji. Nikola Francuski pokazuje da održiva poljoprivreda nije samo moguća, već i neophodna – i da rešenja često leže u jednostavnosti i znanju koje su naši preci koristili vekovima unazad.
