Bez obuke nema dobrog radnika, pomoć NSZ je dobro došla kažu u Stolarskoj radionici „Čipčić”

Predstavljamo Vam jednu od podsticajnih mera Nacionalne službe za zapošljavanje a to je „Obuka na zahtev poslodavca”. Za korišćenje ove pomoći opredelila se Stolarska radionica „Čipčić” koja u Kikindi posluje pune dve decenije.

Svi mi u gradu znamo za majstora Čipčića, stolara sa reputacijom i stažom dugom dve decenije. Bilo je tu i dobrih sezona, ali i problema sa kojim se svi privrednici susreću.

– Frima je osnovana 15.02.2003., dakle slavimo jubilej ove godine. Bavimo se izradom nameštaja po meri, borimo se na tržištu. Nije uopšte lako. Svi misle kad okačiš tablu da si privatnik da si gazda, ali je jako teško. Ima prednosti, upoznaješ nove ljude, krećeš se, kreativan je posao, ali da je lako – nije. Naš moto je kvalitetom do kupca. Mi opremamo generacije porodica ovde u Kikindi, kaže Milan Čipčić, Stolarka radionica „Čipčić”

Pored uobičajenih izazova sa kojim se male firme susreću, u poslednje vreme evidentan je nedostatak kvalitetnih radnika, te je važna podrška države, odnosno Nacionalne službe za zapošljavanje. Po drugi put koriste program „Obuka na zahtev poslodavca” koja podrazumeva učešće u finansiranju obuke nezaposlenog radi sticanja znanja i veština potrebnih za obavljanje poslova na konkretnom radnom mestu, ukoliko na evidenciji nezaposlenih Nacionalne službe za zapošljavanje nema lica sa potrebnim znanjima i veštinama. Sada se novo zapolseno lice obučava za posao pomoćnog stolara.

– Koristili smo i ranije program „Obuka radnika na zahtev poslodavca”. Sve je to ok, ali dobrog radnika je teško naći. Mnogo treba mozak uključiti, nije ovde serijska proizvodnja, radi se mnogo različitih proizvoda i nije lako za kratko vreme savladati sve. Osnovna obuka, da bi se radnik samo uhodao treba da traje do 6 meseci, a da bi bio majstor i do nekoliko godina. Trebaju nam radnici, sad sam jednog radnika zaposlio putem ovog programa, a možda ću na jesen još jedno lice angažovati. Tržište se razvija, a ja ne mogu preko noći da obučim radnika, za to treba vremena, jasan je Čipčić.

Sa dugim stažom u ovoj industriji Čipčić je uvideo koje su manjkavosti i sa kojim bi se pitanjima kao društvo, ali najpre kroz institucije trebalo da pozabavimo.

– Mislim da treba prvo na školstvo obratiti pažnju. Stolara, zanatlija, električara, nigde ih nema, za 10 godina ne znam ko će nam raditi. Velik je problem u svim branšama. Takođe, potrebno je uvesti i probni rad jer se desi da radnik dođe i posle nekoliko dana shvati da ovo nije za njega. Onda gubimo vreme, ponovo prikupljamo dokumentaciju, ponovo uvodimo nove ljude u posao i tako u krug. Uz probni rad od recimo dve nedelje bilo bi transparentnije i za nas i za angažovane, sugeriše Čipčić.

Poznati stolar dodaje da je za obuku budućeg majtora potrebno i do nekoliko godina, ali da je najteže zainteresovati lica da se odluče da rade. Sreća, tu je podrša NSZ koja se maksimalno trudi da povezuje privrednike i nezaposlene, da im pruži adekvatne uslove za obuku, rad, stalno zaposlenje, a da na drugoj strani pomogne i samim poslodavcima da dođu do radne snage. Pomenuti program „Obuka na zahtev poslodavca” sprovodi se već godinama unazad, a sve dodatne informacije dostupne su u NSZ filijala Kikinda.