“Čuvari baštine” kreću u obnovu starog zavetnog krsta kod mosta “Devet grla”

Zavetni krst kod mosta Devet grla, podignut 1918., biće obnovljen. Tu obavezu na sebe su preuzeli građani udruženi u organizaciju „Čuvari baštine“ a dobrotvori su najpre Mokrinčani.

Čim vremenski uslovi dozvole kod mosta Devet grla započeće obnova zavetnog krsta starog preko 100 godina. Mnogi prolaznici nikada ne primete ovo sveto mesto ali kolika je njegova važnost svedoče reči Miloša Despotova hroničara Mokrina.

– Ovaj krst mi svake godine posećujemo uoči Svetog Ilije jer je ovde nekada bio Manastir Svetog Ilije. Njega nema odavno, a na karti iz 1769. godine koju je uradila nemačka austrijska vojska, stoji krst. Pored krsta stoji Wird haurs, gostionica, ona je bila preko, a tu je bila drvena ćuprija gde se plaćao prelaz, mostarina. Tu je živeo čovek koji je održavao ćupriju, uzeo je od Cara ćupriju i plaćao arendu jer je to bilo mesto kuda se prelazilo. Zašto baš tu? Pa kad su velike vode Aranga se ulivala u Tisu koja je bila od Segedina do Bečkereka i ta ogromna voda se vidi na svim starim kartama. To je bilo jako važno strateško mesto jer je vojni put i poštanski prelaz. Zato je odavde kilometar postojalo naselje Mokrin. Iz tog Mokrina je Sava Rakičević od 1746. počeo da naseljava današnji Mokrin. Papir postoji da je 1752.osnovan sadašnji Mokrin. Most kako danas stoji je izgrađen 1860., a deseto grlo je napravljeno 1896. i kroz njega prolazi Đukošin iz Mokrina, a Aranga kroz onih devet grla i zanimljivo je što dve vode teku ispod jednog mosta u suprotnom pravcu, kaže Miloš Despotov, hroničar Mokrina.

Nedavno osnovano udruženje „Čuvari baštine“ čija je misija očuvanje kulturnog i materijalnog nasleđa, a okuplja ljude iz cele zemlje, kao svoj prvi zadatak izabralo je restauraciju upravo ovog krsta.

– Da se ne bi desilo da on padne i nestane iz našeg sećanja, da ode u zaborav, jedna grupa ljudi je nedavno osnovala Udruženje „Čuvari baštine“ čija je glavna misija da čuvamo i obnovimo ono što su nam naši preci ostavili. Da ne zaboravimo. Bilo ko da ovuda prođe ne znaju o čemu se radi. Vide krst ali njima on ništa ne znači. Ja sam prvi predložio da to bude odbnova ovog krsta, okupio sam viđenije Mokrinčane i oni su izrazili želju da pomognu, kaže Mlinko Arsenov, iz Udruženja„Čuvari baštine“.

Da bi krst dobio stari sjaj potrebno je kompletno čišćenje, ponovno ispisavanje slova, postament je potrebno celokupno uraditi, pilaznu stazu, prilagoditi krst posetriocima

– U eri nove tehnologije, digitalizacije uradićemo QR kod koji će svim zainteresvoanim očitavanjem pružiti sve informacije koje ćemo Miloš i ja napisati, dodaje Arsenov.

Pomenuta drvena ćuprija i prvo naselje mokrin, Manastir i karta kojom se Despotov rukovodi su iz perioda Marije Terezije.

– Karta kaže 1969. Ovo ovde traje od 1716. To je dokaz da je ova saobraćajnica uvek bila značajna. Kad smo se 1848.-49. tukli sa Mađarima tad smo se tukli oko ove ćuprije. Ovde su pretežno živeli Srbi. 1716.godine kada je Austrija otela ovo od turske izvršili su popis Banata gde je popisano da ovde živi oko 72.000 srba i vlaha, a ona kroz dve godine borbe za Banata ponovo su popisali stanovništvo i potpisan je Požarevački mir i falilo je 20.000 stanovnika. Razbežali su se od te silne klanice koja je trajala po Banatu, objašnjava Despotov.

Seća se Despotov da je kao momak dovodio grupu seoskih žena upravo ovde kod krsta uoči Svetog Ilije. Kaže da je te noći kada su one ulazile u Arangu i pojale prisustvovao i najduhovnijem trenutku u svom životu. Ovo mesto poznato je i po brojnim legendama koje i danas žive u selu, a svakako će i sama restauracija krsta doprineti njegovoj popularnosti posebno kada bude prilagođena i modernim turistima očitavanjem QR kodova.