Da li ste znali da su šeširi bili glavni aksesoari u Velikoj Kikindi?
On 21 августа, 2023 by Aleksandar ZigicNajpre su šeširi imali funkciju da zaštite glavu od vremenskih prilika, a zatim su vremenom postali odevni predmeti za ulepšavanje i kod muškaraca i žena, ali i za pokazivanje društvenog statusa.
Dizajn šešira se od polovine devetnaestog veka pa sve do početka Drugog svetskog rata menjao, vrsta šešira bilo je mnogo, te ih nije bilo lako klasifikovati. Tako su ženski šeširi u devetnaestom veku, tačnije u drugoj polovini bili raskošni, sa velikim obodima, ukrašeni trakama od najfinijih materijala, perjem, mašnama i cvećem, navodi se u spisima istoričara Vladislava Vujina ,,Kaži prstom – Velika Kikinda kroz novinske oglase i reklame”. Gospoda su, sa druge strane nosila cilindre u formalnim prilikama, a za neformalne su prihvaćeni polucilindar, a potom i ,,meki” šešir od flica i kačket. U novom veku izuzetno popularni bili su slamnati panama šeširi, a nakon Velikog rata, zahvaljujući američkim filmovima i ,,fedora” šeširi kratkog oboda, navodi se u spisima istoričara.
Zbog svega, nije ni čudo što su varoši, pored mnogobrojnih prodavnica pomodne galanterije koje su prodavale šešire, postojale i specijalizovane radnje za izradu i prodaju šešira.
Najveći i najbolji trgovac šeširima u Kikindi bio je Eduard Štajgervald (1878 – 1931). Reklamirao se nekoliko godina pre početka Velikog rata u nekoliko lokalnih novina. Kako navodi Vujin u svom izdanju, Ede je imao ilustraciju nekog modela šešira – cilindra, polucilindra ili panama šešira čiju je prodaju najčešće i oglašavao- radio je i popravke i prepravke, odnosno proširivanje i sužavanje starih šešira. Štajgervaldova radnja nalazila se u Prestolonaslednikovoj ulici broj 10, u Seđakovoj zgradi, danas na Trgu srpskih dobroovljaca broj 49. Posle rata, tačnije pre poečtka novog rata, u ,,Adresaru” 1940. kao šeširdžija reklamirao se jedino još Svetomir Stojanović. Preporučio je veliki izbor muških šešira ,,sopstvene izrade” i vršio popravku ,,istih”. Njegova radionica nalazila se u ,,novoj zgradi Iličin” u Knez Miloševoj ulici, današnjoj Dimitrija Tucovića broj 1.