„Dani Rusije u Kikindi“ otvoreni predavanjem o Belogardejcima

„Belogardejci u Vojvodini – novi dom Belih Rusa“ bila je tema predavanja održanog u Gradskoj kući, kojim je otvorena trodnevna manifestacija „Dani Rusije u Kikindi“. I

storija dobrih odnosa između srpskog i ruskog naroda veoma je duga, ali su veze posebno učvršćene nakon Prvog svetskog rata i Oktobarske revolucije u tadašnjoj carskoj Rusiji, kada je Jugoslavija postala dom za oko 40.000 proteranih „belih emigranata“:

-Godine 1920. ti ljudi su se pojavili na teritoriji „Vojvodine“ i već kroz nekoliko godina oni su se aktivno uključili u život tadašnje Jugoslavije. Dali su svoj doprinos ne samo u kulturi i nauci, već i u umetnosti, arhitekturi i drugim društvenim oblastima. Oni obični prosti Kozaci bavili su se onim što najbolje znaju, a to je poljoprivreda i na taj način doprinosili razvoju lokalnog društva, objašnjava Leonid Rešetnjikov, izvršni direktor Društva za istorijsko prosvećenje „Dvoglavi orao“.

Osim toga, domicilno stanovištvo imalo je uticaj na Ruse, koji su pokušavali da se uklope u novu i prijateljsku sredinu:

-Oni ovde ne samo da su naišli na topli prijem, već su nalazili način da se aktivnije uključe u zajednicu. Mnogi od njih su ovde pronašli supružnike. Na taj način smo dobijali mešovite brakove. Mnogi su dobili i decu i vaspitavali ih u ovom duhu. Mi sada pokušavamo da podignemo istorijski plašt i da shvatimo na koji način i u kojoj meri su bili uključeni kada su došli ovde.

Posebno interesantan segment tribine bilo je predavanje filozofa i zamenika urednika „Nove srpske političke misli“ Nikole Tanasića, koji je govorio o malo poznatim činjenicama o caru Nikolaju Romanovu i žrtvi koju je podneo ulaskom u rat kako bi stao u odbranu Jugoslavije:

-To nije bila njegova prazna samovolja, niti aspekt njegove lične sujete, već istinska, bratska briga za srpski narod, koja se pokazala tokom celog rata. Rusija se mučila sa najvećim frontom u Prvom svetskom ratu, a za to vreme se trudila da šalje pomoć i vojsku i da na kraju sopstvenim političkim uticajem spasi srpsku vojsku kada je ona bila na ivici, posebno nakon Albanske golgote.

Manifestacije poput ove značajne su da bi se ljudi upoznali sa istorijskim faktima, ali i zbog decentralizacije kulturnog diskursa u Srbiji:

-Ovo su teme koje se dotiču celog našeg naroda iz svih njegovih krajeva. Iz nekog razloga, iz tehničkih razloga, zbog novca nekako te manifestacije uvek završavaju u Beogradu, Novom Sadu ili Nišu. Zaista je lepo videtiu ovoliko detaljno, temeljno i opširno napravljenu organizaciju u jednom malom mestu, na način za koji se niko ne bi postideo. Ljudi koji dolaze iz velikih metropola Rusije ovde zaista imaju šta da vide, mogu lepo da se osećaju i da osećaju da doprinose jednom ozbiljnom kulturnom dijalogu, dodaje Tanasić.

U okviru predavanja prikazan je i film o jednom segmentu života ruskog imperatora. „Dane Rusije u Kikindi“ organizovali su grad Kikinda, Kulturni centar i Društvo za istorijsko prosvećenje „Dvoglavi orao“. Trodnevna manifestacija završava se u nedelju u Ruskom Selu, gde će u 9 sati biti služena liturgija u Hramu uspenja presvete Bogorodice, dok će u večernjim satima u Domu kulture biti održan koncert „Rusija u Ruskom Selu“, na kojem će nastupiti ansambl narodnih pesama „Slavica“, duet „Srebrne strune“ i Hor Slavista iz Beograda.