Danilo Stojić je laureat književne nagrade „Jovan Popović“ za zbirku priča „Najbolje je već prošlo“
On 19 новембра, 2024 by Aleksandar ZigicPriče koje spajaju savremeni urbani kontekst i nostalgične osvrte na prošlost donele su Danilu Stojiću iz Užica prestižnu književnu nagradu koja nosi ime po Jovan Popoviću, znamenitom piscu i stvaraocu iz našeg grada. Stojić je tako postao prvi laureat regionalne književne nagrade, čime je dodatno istaknuta važnost njegovog dela za savremenu književnost. Zbirka “Najbolje je već prošlo” izdvojila se među 242 naslova autora iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije svojom autentičnošću i dubinom. Kroz retrospekciju, autor neretko referiše na Jugoslaviju, njen raspad i ratne devedesete, dok istovremeno zadržava humanost i ljubav prema svojim junacima, čime se na taj način izdvaja od hladnih i distanciranih narativa.
-“Ova knjiga je nastajala godinama, možda čak više od osam, kroz razne forme. Tek kada sam je vratio u njen prvobitni oblik, našao sam priznanje i na neki način zatvorio taj krug. U jednoj od priča se pojavljuje motiv mog dede partizana, koji nam je, kad smo bili mali, poklonio knjigu Pinki je video Tita. Ako želim da tražim vezu, ona je tu, iako je postojala i da nisam pokušao da je pronađem,” rekao je ovogodišnji laureat.
Stručni žiri, u kojem su bili Milana Grbić, Valentina Knežević i Zvonko Karanović, predsednik, ocenio je da su Stojićeve priče smeštene u savremeni urbani kontekst, ali da kroz retrospekciju često aludiraju na Jugoslaviju, posebno na njen raspad i ratne devedesete. Iako se bavi temom otuđenosti pojedinca, atmosfera u knjizi nije hladna; autor se prema svojim likovima odnosi s izraženim simpatijama, pa čak i ljubavlju.
Dr Srđan Srdić, urednik Partizanske knjige, osvrnuo se na lik Jovana Popovića: “Osnovna ideja konkursa bila je da se reafirmiše Popovićev lik i delo, jer je nakon 1991. godine potpuno zanemaren, a ono što je radio tada eliminisano iz školske lektire iz ideoloških razloga. Verovao je da su njegova kasnija dela, radikalno obojena ideologijom, bolja od onih ranijih, što je bila velika greška. Hvala profesoru Gojku Tešiću koji mi je ukazao na prve dve zbirke Popovićeve poezije, koje su fascinantno slične poeziji Dušana Vasiljeva, iako su se lično poznavali.”
Konkurs za regionalnu književnu nagradu Jovan Popović podržao je Grad Kikinda.
“Naša Biblioteka se decenijama bori da promoviše knjige i ljubav prema čitanju, što je rezultiralo očuvanjem stalne čitalačke publike i privlačenjem novih generacija. Takvi konkursi doprinose afirmaciji novih književnih stvaralaca i otvaranju novih mogućnosti u književnosti,” istakla je Dijana Jakšić Kiurski, pomoćnica gardonačelnika.
Jovan Popović bio je pesnik, prozni pisac, urednik, prevodilac, književni i pozorišni kritičar, učesnik u Narodno oslobodilačkoj borbi od početka oružanog ustanka u Srbiji. Objavio je tri knjige poezije i isto toliko knjiga kratke proze. Sahranjen je u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu. “Partizanska knjiga” je prvi i ekskluzivni izdavač Popovićevih sabranih dela.
