Energetsko švedsko drvo proizvodi se i u Kikindi

Kikinđanin Đurica Jorgin povrtarstvom se bavi već 30 godina.Ima proizvodnju na otvorenom i u plastenicima. Pošto mu je za zagrevanje kuće i plastenika neophodan ogrev pre 2,5 godine u svom dvorištu zasadio je desetak sadnica švedske vrbe.

-Putem interneta saznao sam za ovo drvo. Pošto sam se raspitao o njemu uspeo sam da dobijem i prvih 13 reznica. Posadio sam u zemlju štapiće koji su nalikovali hemijskoj olovci. Posle 2,5 godine imam drvo visine pet metara – istakao je Đurica Jorgin, poljoprivrednik.

Drvo se prvi put seče tri godine pošto je zasađeno i narednih 35 seče se svake godine.

-Ukoliko je godina malo kišovitija prinos je do 100 tona po hektaru. Drvo se obrađuje u mašini, napravi se čips koji se loži, a može da se stvara i pelet. Izuzetne je kalorijske vrednosti dok sagorevanje ne oslobađa štetne materije – priča naš sagovornik.

Jorgin je ove godine povećao je površinu pod energetskim drvetom:

Počeo sam ove godine da razmnožavam biljku. U planu mi je da posadim tri hektara pod švedskom vrbom. Ostalo je da pronađem parcelu, a ono što je dobro je da ovo drvo ne zahteva plodno zemljište.

Energetska vrednost je 4.900 kilokalorija, kao ugalj, ili kao pola litra nafte, dok je na primer energetska vrednost hrasta 2.500 kilokalorija. Sa jednog hektara pod ovom vrbom godišnje se prosečno može dobiti 30 tona ovog drveta, a uz punu agrotehniku i preko stotinu tona. Ovo drvo ostavlja svega 0,2 odsto pepela, a ima minornu emisiju ugljen-dioksida.