“Evine” lubenice kao iz raja
On 9 августа, 2019 by Televizija KikindaLubenica se može koristiti kao diuretik, a za opekotine i neke bolesti kože povoljno deluju obloge sa sokom od lubenice ili obloge od kore lubenice. Lubenica je vrlo popularna kod sugrađana, a prema tvrdnji prodavaca, dnevno se u toplim danima proda više od tone slatkog ploda.
Lubenica poboljšava PH vrednost krvi, a krvne sudove čisti od masnih naslaga. Jedno parče lubenice ekvivalentno je jednoj čaši vode. Ako je suditi prema apetitu Kikinđana, na osnovu podatka kojim raspolaže Eva Neđela, koju već dugo godina zatičemo ispred tezge sa lubenicama, Kikinđani dnevno pazare i do dve tone ovog slatkog ploda prirode, koji oni godinama nabavljaju od proverenih proizvođača. Samo sinoć stiglo je na njihovu adresu skoro 11 tona lubenica, koje su po kiši uspešno smestili u prostorijama, u kojima ih hlade za kupce:
-Uglavnom donosimo lubenice od Bate Kodaka iz Platičeva. To mesto je 170 kilometara udaljeno odavde. On zna šta je potrebno lubenici dati kako bi bile ovakve kakve su. One ne samo što su pozamašne, one su i veoma slatke. Pri tome, mi ih i hladimo, pa su mušterije još zadovoljnije. Mi smo inače, prošle godine imali lubenicu koja je težila 25 kilograma, a dinje nekada teže i do 7 kilograma. Sinoć smo eto po onoj kiši istovarili blizu 11 tona lubenica, koje su nam stigle upravo iz Platičeva. Uglavnom, dnevno prodamo od tone do dve tone. Mušterije znaju šta kupuju, zato je takva prodaja. Na ovaj način gase i žeđ i glad, hahaha.
Kupcima je bitno da pronađu pravo mesto gde će pazariti i da mogu da budu gotovo sigurni da će kući odneti dvadesetokilašicu, koja vri od slasti.
Veličina lubenice najčešće zavisi od tehnike uzgoja, ali i od broja sunčanih i kišnih dana, pa neke godine ostaju upamćene po vrlo velikim primercima, kakve beleži recimo američki proizvođač Lojd Brajt koji je 2005 godine na svojoj farmi proizveo lubenicu tešku 122 kilograma, kojom je oborio svetski rekord. U Srbiji bostandžije iz Pećinaca godišnje proizvedu više od milion komada slatkog ploda, što ih čini najvećim proizvođačima na Balkanu.
