Fudbalu se ne broje godine, kad igraju zvezde

Veterani beogradskog FK Crvena zvezda gostovali su u Bašaidu kod veterana FK Vojvodine i tom prilikom izvojevali tesnu pobedu rezultatom 3:2. Momci bašaidskog kluba pokazali su srčanost i  dobru timsku igru.

Lep oktobarski  dan ostaće u pamćenju ne samo ljubiteljima fudbala, već za sve koji su ovih dana slavili bašaidsku veliku seosku svečanost. Ono što su ovi jedinstveni žitelji malog sela na severu Banata ovoga puta osmislili to su i ostvarili. Naime, oni su na ulazu u svoje selo organizovali karuce, kako bi najveća imena Zvezdinih veterana provozali do stadiona.

Tamo ih je pored starih i ovejanih majstora fudbala, dočekao hleb, so i voda, tradicionalan način pozdrava za goste, upoznavanje, presvlačenje i igra je mogla da počne. Ovom prilikom sa igračima krenulo je i dosta legendi FK Crvena zvezda: Jovan-Kule Aćimović, Ratomir Dujković, Stanislav Karasi, Saša  Marković, dok su opravdano falili očekivani Vladimir-Pižon Petrović, Miloš Šestić. Ipak najveće interesovanje opravdano je osvojio Stanislav Karasi, strelac čak 332 gola fudbalski as, sa samo 1 crvenim kartonom, koji je počeo da igra u Zvezdi 1955 i koji je iz prevelikog divljenja pred svaku utakmicu do samog kraja svoje karijere čistio kopačke Dragoslavu Šekularcu Sekiju. Kako je za našu tv rekao, oduševio ga Bašaid, kultura žitelja, prelep doček:

-Moram da kažem da smo prijatno dočekani i iznenađeni. Ja od malena volim konje i odmah sam seo kraj kočijaša i uživao u ovoj vožnji.  Nadamo se da ćemo u Bašaidu pokazati lep fudbal, da će biti dobra igra. Teren i sam stadion su prelepi, dođe mi i sam da se skinem u dres i da zaigram. Imamo šansu kao veterani da igramo na raznim terenima, u Srbiji, u Bosni i van granica. promenilo se dosta toga, narodse promenio, ali došli opet neki pametni ljudi  i nadamo se da će Zvezda opet, zahvaljujući Terziću  da sija.

Osim za onih pet golova koje je dao Slobodi iz Tuzle, ime Zdravka Borovnice navijači Crvene zvezde najčešće vezuju za, sada već, legendarni meč protiv Dinama iz Berlina 1978. godine. Od te godine slava ovog rođenog Nakovčanina išla je samo uzlazno. U veteranskim vodama ipak ima još šta da pokaže, a posebno mu je drago zbog dolaska u poznate  krajeve:

-Ekipa   nam jer spremna, Drago mi je što smo opet ovde, na mom terenu. Puno mi je srce što smo ovde, među našim ljudima. Mislim da nećemo razočarati, premda ovo nije igra nadmetanja, već je igra i druženje i propagiranje Zvezde kao tima.

Jedan od onih koji je dugo godina  igrao  za omladinski tim reprezentacije Jugoslavije, Stanoje Bakić, zatim 6 godina u Novom Sadu kao profesionalni fudbaler, dao je i svojih šest godina FK Kikindi, ali je potekao baš iz bašaidske Vojvodine:

-Bio sam reprezentativac, putovao, bio u prvoj ligi stare Jugoslavije…divno vreme. Ostale su divne uspomene. Ovo je pravi osećaj, odabrani gosti za jubilej sela, a mi smo spremni i nadamo se da nećemo nikog razočarati.

Profesionalci, ovejani zaljubljenici u igru loptom pokazali su da se sport voli od sedme do sedamdeset sedme, te su i oni koji se malo razumeju u ovaj spot imali mogućnost da uživaju u lepom sunčanom danu i majstorskim driblinzima, malo usporenijim nego ondašnjih dana, kada je u ličnoj karti pisalo dvadeset do 30 godina.

Jedan od najuigranijih domaćih igrača, koji je uspešno u više navrata sam odbio napad Zvezdine navale, Bulajić, kaže da je u dresu Teleoptika igrao dugi niz godina, a nakon toga branio boje Kozare. Sada je igrao i za Bašaid:

-Za mene je ova utakmica veliko zadovoljstvo, pa  iz toga proističe i dobra igra kako moja, tako i celog tima. Ja sam samo deo jedne ekipe, koja na sve načine želi da se odupre tako velikoj zvezdi. premda…neće im biti lako. Ni njima, ni nama.

Na golu  FK „Vojvodine“ više od 30 godina, jedan od najsrčanijih igrača, čuvar mreže,  Goran Birimac. Iako mu se bliži pedeseta, i uz ozbiljnu povredu tetive,  koju je zadobio pre par godina,  još uvek je vrlo spretno odbijao sve Zvezdine udarce:

-Završeno prvo polu vreme. Ja, kako sam obećao, na početku utakmice, ja sam svoje ispunio. Nisam dozvolio Zvezdi da me savlada. Zadovoljan sam svojom igrom i igrom svog tima. Jako je lepo igrati protiv ovakvih veličina. Imao sam jednu situaciju, dosta kriznu, kada je Saša Marković  šutirao vrlo nezgodno. Srećom, išla je preko gola, a ja….bio sam siguran u sebe i to je to!

Strelac prvog gola, koji će se pamtiti, dao je Bojan Mikalački. Vidno srećan, igrač  Vojvodine, voli i poštujem tim Crvene zvezde, pa je ovaj gol pobudio različite emocije, što se moglo i primetiti:

-Nije mali osećak, ne znam šta da kažem. Nadam se da ćemo uspostaviti dobru saradnju sa njima. Ipak, Crvena zvezda je zvezda. Jedna je Zvezda, nama ih sto!

Prijateljski meč veterana dva fudbalska tima, ostaće zapamćen i kao način da se pokaže da vreme sporije prilazi, kada je sport u pitanju, pa su do jučerašnji fudbalski asovi, još uvek sa poznatim žarom u očima sa istom ljubavlju odigrali meč za sportske anale, o kom će se pričati do novog susreta.