Irski disident Deni Morison predstavio Kikinđanima roman „Pogrešan čovek“ i poručio „Verujem da je Srbiji naneseno mnogo nepravde“

Književno veče u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ održano je u posebnom ambijentu, tačnije u dvorištu ove ustanove. Promocija koja je upriličena drugačija je i zbog samog pisca koji je predstavljao svoj roman. U pitanju je Deni Morison, bivši član irske republikanske organizacije „Šin fejn“, portparol političkog disidenta Bobija Sandsa i čovek koji je dva puta bio optužen za članstvo u Irskoj republikanskoj armiji. U zatvoru je boravio više puta, a tamo je i počeo da piše roman „Pogrešan čovek“:

-Naslov je dvosmislen. Nisam siguran da li ljudi na isti reaguju iz pravih ili pograšnih razloga, zato reč „pogrešan“ koristim dvosmisleno, kako bih pokazao ljudski moral, ali i privatan život. U knjizi je ženska figura veoma istaknuta, koja prikazuje drugu stranu čoveka bliskog organizaciji IRA i gerilskoj borbi. Ova žena mora da se nosi sa patnjom koju sve to nosi.

Roman zapravo ima dva glavna junaka. Prvi je mladi Tod, koji je opsednut borbom za nezavisnost Irske, a drugi je bivši zatvorenik bez kojeg bi politička istorija bila potpuno drugačija:

-On je toliko odlučan i nepokolebljiv u onome što mora biti učinjeno. Planira napade protiv Britanaca. Sa druge strane, mladić koji želi da ga prati u toj borbi je ujedno i ženskaroš. Voli da izlazi sa devojkama i to mu je glavna slabost. U organizaciji kakva je IRA čovek mora biti veoma oprezan, ne sme biti kompromitovan, podložan ucenama ili korupciji. Knjiga se bavi problemima podzemlja, čiji članovi žele da imaju i porodičan život, kao i nemogućnostima da se ove dva načina života spoje u jedan.

Ako uzmemo u obzir samu biografiju autora, ne možemo a da se ne zapitamo da li je roman autobiografski, makar u nekim segmentima:

-Ne, nije. Zapravo sam u knjigu uključio živote mnogih ljudi. I sam sam bio zatvorenik četiri puta, tako da znam likove poput glavnih junaka. Znam i likove slabijeg karaktera, koji su izdali ideale, zbog svoje slabosti ili zato što su bili potkupljeni. Sve ovo roman čini veoma realističnim. Baziran je na stvarnim događajima, akcijama, otporima, pravoj patnji i naravno, pravoj ljubavi.

Autor je prvi put završio u zatvoru dok je bio još tinejdžer. Podsetio se i kako je to tada bilo:

-Nikad ni za šta nisam bio optužen. Stotine nas je bilo u zatvoru čak i po pet godina pre nego što smo imali mogućnost da se pojavimo pred sudom. Najveći uticaj na moj život imao je Bobi Sands. Bio sam njegov prijatelj. Kada je počeo štrajk glađu, bio sam njegov portparol. Bobi Sands je izabran za člana parlamenta i nikad nije dozvolio kompromis oko suštine. Ljudi danas širom sveta znaju ko je bio Bobi Sands i čuli su za njegov štrajk glađu, ali malo mladih ljudi zna ko je bila Margaret Tačer. Sve što je on želeo je da ga tretiraju dostojanstveno i pošteno. Ipak, držali su ga zatočenog i prebijenog. Zato dela Bobija Sandsa mnogo znače meni i mojoj generaciji. Sećanje na njega je i dalje živo. Bio je veliki zatvorenik i irski partiota, koji nastavlja da inspiriše mene, a verujem i mlađe generacije.

Naš sagovornik je trenutno na mini turneji u Srbiji. Pre Kikinde posetio je Zrenjanin, ali i pre dolaska znao je dosta o domaćoj istoriji:

-Kada sam bio u zatvoru, još tokom tinejdžerskih dana, čitao sam biografiju Josipa Broza Tita. Zanimao me je Drugi svetski rat i partizanski pokret otpora. Poznato mi je dosta činjenica iz vaše istorije. Znam da je ovde bilo mnogo problema i konflikata i da će proći još dosta generacija dok oni ne budu rešeni. Ne dolazim sa odgovorima, ali podržavam Srbiju. Verujem da je Srbiji naneseno mnogo nepravde. Granična policija me je zaustavila na aerodromu prethodne večeri i ispitivala su me dva ljubazna policajca. Rekao sam im da podržavam članstvo Srbije u Evropskoj Uniji i tako sam se provukao kroz iglene uši.

Roman „Pogrešan čovek“ objavila je Izdavačka kuća „Partizanska knjiga“. Interesantno je da je promociji prisustvovao veliki broj mladih ljudi, koji su uživali u pričama o gerili i borbi za vlastita uverenja.