Istina o prvoj pruzi u današnjoj Srbiji ugledala svetlost dana zahvaljujući Ivanu Simiću

Jasno je da je železnica, odnosno dolazak prvih vozova u Kikindu, uticala na značajan razvoj našeg grada. Toliko je jasno i da je kikindska železnica, štampanjem knjige Ivana Simića, konačno dobila pisani trag svog razvoja. Knjiga „Istorija železnice Kikinde“ sinoć je predstavljena publici u Kulturnom centru.

Istinski zaljubljenici u železnicu Kikinde i pruge uopšte, poput sugrađanina Ivana Simića,  jasno će reći da bez ulaska voza sa linije Segedin – Temišvar – Kikinda, 15.novembra 1857.godine Kikinda nikada ne bi bila grad poput današnjeg. Život je u gradu tek tada dobio pravi izgled, počela je ubrzano da se razvija industrija, banke, hoteli, restorani, sve što je bilo potrebno da bi se zadovoljili znatiželjni putnici. A bilo ih je. I među njima mnogo poznatih ličnosti. Ovom su trasom putovale brojne diplomate, plemići, poznat je podatak da je i Tito upravo putujući za Rusiju zastao u Kikindi da pozdravi okupljen narod. Sve to ali i mnogo više moglo se čuti od autora knjige „Istorija železnice Kikinde“ Ivana Simića, ali se govorilo i o manje poznatim činjenicama.

– Puno je bilo priča o Orijent Express-u, o drugim poznatim vozovima koji su prolazili ovuda. Ono što se manje zna je da je recimo Franjo Josip, austrijski car i hrvatsko-ugarski kralj voleo da putuje vozovima i svo vreme je provodio u lokomotivi, a ne u svom salonu. Jedna od kritika koju sam dobio, a koja mi je možda i najdraža stigla je iz Rumunije od jednog prijatelja koji je rekao „Ti si napravio udžbenik“. Izbegavao sam u ovoj knjizi da pričam neke priče koje su mimo dokumentacije o železnici, pa možda sad napravim jednu takvu knjigu, skromno kaže Simić.

Simić je istinski zaljubljenik u pruge, vozove. Na kikindskoj železnici proveo je radni vek, a i kada bi se dohvatio olovke, što nije bilo retko, uvek je pisao o kolosecima, kao da je želeo da poruči da život jeste voz, a da smo mi ti koji putujemo njime. I danas iako penzionisan, saobraća na istim linijama kojim i kikindski vozovi odlaze i pomno prati u kom pravcu klackaju.

– Železnica Vojvodine je danas u lošem stanju, ali bolja nego u Srbiji, razvija se ali jako sporo. Eksluzivno je da ćemo dobiti novi voz za Suboticu, večernji voz, od novog reda vožnje. Mi se ovde još nekako držimo, ali u Bačkoj, do Beograda, do Subotice, gotovo da nema vozova. Voleo bih da naša železnica bude bar ono što je bila do 70tih godina, kaže odgovarajući na pitanje šta bi voleo da doživi kada je naša železnica u pitanju.

Istinu o prvoj pruzi u današnjoj Srbiji o kojoj ćete neku reči više imati priliku da čujete i u emisiji „Riznica“ TV Kikinda Simić je posvetio unuku Filipu na koga svakodnevno prenosi ljubav prema vozovima. Veliku zahvalnost za to što je knjiga ugledala svetlost dana duguje ujedno i recenzentu knjige  Petru Tanackovu, prijatelju koji nažalost nije dočekao da je uzme u ruke i pročita. Promociju knjige uveličane su slikama Dr Zorana Srbljina i figurama Jovana Isakova, takođe ljubitelja železnice.