Izložbom o ratnim i posleratnim godinama Narodni muzej se pridružio proslavi stogodišnjice oslobođenja i prisajedinjenja

Kroz priču o životu u Kikindi u godinama rata i periodu nakon završetka sukoba, Narodni muzej pridružio se obeležavanju stogodišnjice kraja Velikog rata i prisajedinjenja.

Izložba „U novoj državi – Velika Kikinda godine rata, prisajedinjenja i razgraničenja 1914-1924“ podeljena je u tri segmenta, koji prate hronologiju:

-Tu imamo ono što se dešavalo tokom Prvog svetskog rata: hapšenja, represije nad Srbima Kikinđanima, mobilizacija, nestašica i glad. Oslobođenje dolazi 1918. godine, a nakon toga prikazujemo kako su Srbi prihvatili to oslobođenje, ali i Mađari i Nemci. Posle 1918. takođe dolazi do nestašica, ali i do agrarne reforme, pitanje razgraničenja, političko pitanje, pojava nacionalizma i tako dalje, objasnio je kustos-istoričar Vladislav Vujin.

Fotografije, tekstovi i eksponati govore o jednoj dekadi naše istorije, koja je vrvela od dinamike i konstantnih promena. Kako se menjala geopolitička situacija na svetskom nivou, tako je i Kikinda doživljavala tranzicije, koje su kulminirale 1924. godine:

-Tada se desilo konačno razgraničenje sa Rumunijom i Kikinda je tada izgubila svoje zaleđe. Žombolj je pripao Kraljevini Rumuniji. Iste godine dogodilo se i penzionisanje gradonačelnika Luke Mejinskog, jedinstvene ličnosti u istoriji, koji je bio gradonačelnik pre, tokom i posle rata, gradonačelnik u dve države u jednom ratu. On je 1924. godine dao ostavku i postavljeno je novo Gradsko veće, sastavljeno većinom od radikala, tako da je Kikinda postala radikalski grad, dodao je Vujin.

Te 1924. godine umro je i Dušan Vasiljev, što je još jedan od razloga zbog kojih se ova godina uzima kao veoma važna za istoriju našeg grada. O svim pomenutim činjenicama iz prošlosti do sada se veoma malo znalo. Zato je i važno novim generacijama predstaviti i ovu stranu istorije:

-Mi smo danas ovde gde jesmo zahvaljujući ljudima koji su bili hrabri, odlučni i odvažni. Istorija Velike Kikinde obeležena je mnogim teksobama, borbama, upornostima i istrajnostima. Srpski narod je prisajedinjenjem ušao u svoju maticu, a to je bila dugogodišnja težnja. Mi to danas slavimo kao veliki dan, istakla je predsednica Skupštine grada Kikinde Stanislava Hrnjak.

Postavku čine i interaktivni monitori, uz pomoć kojih sugrađani mogu da pronalaze interesantne istorijske podatke, kao i da pogledaju listu Kikinđana – dobrovoljaca u Prvom svetskom ratu.

Izložba „U novoj državi – Velika Kikinda godine rata, prisajedinjenja i razgraničenja 1914-1924“ biće otvorena do 20. januara.