Šilja, Dara, kneginja Milica samo su neke od uloga po kojima je Gorica Popović postala bliska gotovo svakoj generaciji. Prve glumačke korake napravila je u rodnom Kragujevcu, a proslavila se za vreme stare Jugoslavije, kada nije bilo mnogo medija i kada su u centru pažnje bili samo pravi talenti. Naš grad posetila je nedavno sa predstavom „Slavna Florens“, a sada su je Kikinđani upoznali iz jednog drugačijeg ugla.
Poznata glumica našim sugrađanima govorila je o svojim brojnim ulogama po kojima je svi pamtimo. Iako joj je bilo teško da izabere najupečatljiviju, jedan lik je ipak uspeo da se istakne:
-Možda ima nekoliko uloga koje su mi bile prelomne. Ljudi vole Daru iz „Boljeg života“. U pozorištu sam odigrala nekoliko sjajnih uloga, ali uvek volim one poslednje. Nedavno smo u „Ateljeu 212“ imali premijeru domaće komedije „Noćna straža“. Tu igram jednu propalu mađarsku groficu. Ima mnogo uloga koje mi znače.
Jednako joj je važan i proces stvaranja lika, ali i kolege sa kojima sarađuje. Svoje najvažnije uloge ostvarila je uz naše glumačke legende. Mnogi od njih nažalost više nisu sa nama, ali ih se Gorica uvek rado seti:
-Pamtim staru generaciju „Ateljea“, ja sam već 35 godina u angažmanu tamo i pamtim sve te velike glumce. Volim da se prisećam tih ljudi. Nedavno je bilo 4 godine od smrti Peri Kralju i imali smo lepu manifestaciju gde su se deca takmičila u recitovanju u njegovu čast. Mnogo toga je u mojoj glavi i rado se sećam tih stvari i ljudi.
Pored toga, naša sagovornica uvek je otvorena da uputi lepu reč mladima i da da savet onima koji planiraju da upiši Akademiju:
-Kažem im da talenat nije jedina stvar koja je neophodna za ovaj posao. Pored rada i vrednoće, potrebna je i socijalna inteligencija. Bilo je ljudi koji su postigli uspeh, pa ih je taj uspeh pojeo. Potrebni su upornost i sposobnost da sarađuješ sa ljudima oko tebe, jer je ovaj posao kolektivna stvar. Ima toliko divnih mladih ljudi koji to razumeju i jako mi prija da se družim sa mladima.
Neposredna i prizemna, Gorica Popović je pred punom salom Kulturnog centra pričala o manje poznatim stvarima iz privatnog života i prisećala se anegdota sa snimanja. Jednako fantastiča i na „daskama koje život znače“, filmskom platnu i televizijskom programu, naša sagovornica se kroz prisećanja događaja iz prošlosti okreće novim profesionalnim izazovima.
