Gimnazijalci generacije 1967-1971 ponovo su se okupili na jednom mestu, vraćajući se na trenutak u vreme svoje mladosti. Ovaj emotivni susret povodom 53. godine mature održan je u svečanoj atmosferi, gde su nekadašnji đaci zajedno evocirali uspomene na školske dane, prve ljubavi i nezaboravne trenutke koji su oblikovali njihove živote. Susret je započeo srdačnim pozdravima i zagrljajima, dok su se mnogi trudili da prepoznaju prijatelje sa kojima su delili školske klupe pre više od pola veka. Uz osmehe i po neku suzu radosnice, jedna od najuspešnijih generacija u istoriji Gimnazije rado se prisećala anegdota iz školskih dana.
-„ Danas smo se okupili da proslavimo 53 godine od maturiranja u kikindskoj Gimnaziji. Ovo je jedna od najuspešnijih generacija u istoriji, 70. i 71. godina. Želeli smo, obzirom da u verme korone nismo mogli da obeležimo ovaj dan, da ne propustimo ovaj jubilej, da se sretnu stari prijatelji, da se setimo onih kojih nema više među nama, kolega, profesroa, drugarica i drugova. Ovo je divna, divna prilika kojoj se svi radujemo da vidimo ponovo, draga, stara lica, izmenjena sa dosta bora, sedim kosama, ali osmeh u očima i dalje je blistav i topao,” rekla nam je Marija Miljković.
-„ Dragi prijatelji, dozvolite da vas pozdravim, da izrazim zadovoljstvo što smo se okupili danas ovako lepim povodom, susretom naše gimnazijske generacije 1967 – 1971. godine, a povodom 53 godine mature. Zahvalnost za to što smo se na ovaj način danas okupili u ovakvom broju dugujemo organizacionom odboru na čelu sa Miloradom Šibulom, koji su učinili veliki napor da se ovo besprekorno organizuje po mom sudu. Posebnu zahvalnost upućujem svima vama koij ste izdvojili svoje vreme uprkos bolesti, porodičnim obavezama i došli ovde da se na ovaj način dužimo. Nadam se da ćete uvideti da su ovo dragoceni susreti jer se vraćamo starim prijateljima, ljubavima, starim, možda i najlepšim danima našeg detinjstva i da ćemo na ovaj način utemeljiti put za neke naredne susrete za ovo malo vremena što nam je ostalo,” rekao je Jovica Trkulja.
Jedan od najemotivnijih trenutaka bio je kada su se prisutni prisetili svojih drugova, drugarica i profesora koji više nisu među njima. Deset dana pred svoju smrt profesorica ruskog jezika Biserka Srbljin napisala je posvetu svojim đacima.
-„ Srećno sam proživela svoj vek u uverenju da sam izabrala najlepši poziv na svetu: biti sarađivati sa mladim, poletnim, zdravim, ambicioznim naraštajem velika je privilegija. Što se tiče moje prve generacije gimnazijalaca 1967-1971. ona mi je najviše prirasla srcu. Vidim i sada, posle 45 godina od njihove mature gde ko sedi u razredu, sa kim se druži i sa kakvom pažnjom prati nastavu. Naravno, život je njih menjao i sad ih na fotografijama sve ne prepoznajem. I oni su već sredovečni ljudi koji skoro završavaju svoj radni vek, imaju odraslu decu, neki već i unuke. Najlepše je što su posle mature nastavili da se druže i pomažu“.
Svi prisutni su se složili da je ovo okupljanje bilo nešto posebno, ne samo zbog obeležavanja mature, već i zbog ponovnog susreta sa dragim prijateljima i kolegama iz školskih dana. Nakon susreta punog sećanja i emocija, gimnazijalci generacije 1967-1971 su se razišli sa osmehom na licu, ali i sa obećanjem da će se ponovo okupiti, jer ipak drugarstva iz školskih klupa za ceo su život.
