Kale gazdinstva Mikalački dočekale otvaranje cvećara

Porodica Mikalački iz Kikinde koja se bavi prodajom ogrevnog drveta, od prošle godine ovaj sezonski posao dopunila je proizvodnjom kala u plastenicima. Proizvodnja rezanog cveta kale za sada se odvija na 160 kvadrata a plan gazdinstva je da proširi proizvodnju. Ova godina nas je, nažalost, sve naučila da ostvarenje ideja ne zavisi samo od nas, ali to ne treba da bude prepreka za ostvarenje ciljeva.

Priča Aleksandre Mikalački i njenog supruga koji su se pre godinu dana upustili u ovu proizvodnju trebalo je da ima, zasluženo, potpuno drugačiji ishod. Pre svega finansijski. Sve je ostvareno po zahtevima struke, cveta prelepo razvijena kala, uložen je naporan rad ali je tržište potpuno stalo. Virus Korona uvukao se u sve pore proizvodnje, pa i u plasman proizvedene robe.

Ali prvo o cveću.

– Cvet kale, koji najviše cveta u aprilu i maju ali ukoliko se plastenici greju, možemo da imamo i nešto manji rod nego u proleće u toku jeseni i zime ali tada je cvet i skuplji. Ako se adekvatno greje može da se sačuva i bude lep kao sad u proleće, objašnjava Aleksadra Mikalački inače menadžer poslovnih komunikacija i od skoro poljoprivredni proizvođač.

Dosadašnje poljoprivredno iskustvo porodice Mikalački bilo je ravno nuli. Preduzetništvo im nije nepoznato jer se godinama unazad, kako smo i pomenuli, bave prodajom ogrevnog drveta ali je ulazak u nov, dodatni posao, zahtevao nova učenja.

– Izazov! Pre svega mislim da je danas biti preduzetnik avanturizam jer ako krenete sa negativnim stvarima onda ništa od toga. Kada je poljoprireveda u pitanju treba sve pojednostaviti, slušati struku, upustiti se u to. Ja sam okretala milion telefona i informacije su danas dostupne i to je najvrednija stvar. Mora biti čovek spreman da uloži sebe maksimalno. Može se pročitati da kale nisu zahtevne , ne obolevaju, tako je, ali ako im se posvetite, ako ih tretirate, uložite puno rada, novca i naravno da taj posao volite, kaže Aleksandra.

Kada je sve u procesu proizvodnje zaokruženo osim plasmana i naplate, proglašena je epidemija i tržište je stalo. Deo robe plasiran je preko kikindske pijace na internetu ali će godina sigurno ostati upamćena po gubitku.

– Naravno sve je stalo. Plasman najviše ide cvećarama. Mi ni u jednom trenutku nismo planirali da prodajemo kale na malo. Onda smo se dogovorili da ne bacimo cveće. Treba reći da mi nismo u prilici da lagerujemo cveće kao voće koje može da se stavi u hladnjaču. Životni vek kale je dve do tri nedelje. Spustili smo cenu. Naši Kikinđani su nam ukazali poverenje i ni jedan cvet nismo bacili. Poklanjali smo kale, da bi ulepšali domove naših sugrađana. Šteta je neminovna, napravljena je i sad nema nazad, ističe Mikalački.

Poljoprivrdno gazdinstvo Mikalački nedavno je podnelo konkursnu dokumentaciju za dobijanje bespovratnih sredstava kod Sekretarijata za poljorpivredu, ali su ostali ispod crte.

– Mislim da je i to za ovu godinu takođe gotovo. Preostaje nam još zaduživanja, još kredita i da se nadamo da dogodine ne bude virusa, da ćemo plasirati robu na tržište i da će se ovo sve isplatiti, zaključuje Aleksandra.

Opširniji razgovor, više o proizvodnji kale i simbolici ovog cveta, pogledate u ovonedeljnom izdanju emisije Plodovi ravnice nedeljom u 15h.