Kikinđanima predstavljena potresna istinita priča o trgovini ljudskim organima na Kosovu i Metohiji

Promocija knjige u Kulturnom centru ovoga puta izgledala je drugačije zbog tematike kojom se delo „Srpsko srce Johanovo“ Veselina Dželetovića bavi. U pitanju je roman o trgovini ljudskim organima napisan po istinitom događaju:

-To je roman o Nemcu koji kupuje srce i ne zna da je ono od kidnapovanog Srbina. Posle postoperativnog tretmana odlazi na Kosovo i Metohiju, zna ime čoveka, ali ne i da je bio kidnapovan i želi da pomogne njegovoj porodici. Tu se događa taj ključni momenat kada je prišao dvorištu u kojem je kidnapovan Srbin nekad živeo, koje je ograđeno bodljikavom žicom i video dečaka, stegao je bodlje od žice tako snažno da nije primeti da krvari. Dodaje da kada mu je mali prišao bliže, da šavovi od operacije samo što nisu popucali, koliko je srce htelo da iskoči. Da li srce pamti, da li je prepoznalo sina, da li je to njegova autosugestija ili božanska promisao, nikad nećemo saznati. Ipak, samo zahvaljujući tome smo uspeli da čujemo ovu istinu, jer Nemac nije mogao da se smiri dok nije usvojio dete.

Nakon što je usvojio mališana, Nemac je prešao u pravoslavnu veru. Roman je naišao na pozitivne reakcije publike i doživeo je svoje 14. izdanje:

-Roman je preveden na gotovo sve jezike, a trenutno se prevodi na grčki. Knjiga sama krči put. Nalazimo izdavača bez ikakve reklame i u Rusiji i u Grčkoj. U glavnom gradu Jermenije smo takođe imali promociju. Ko god se susretne sa tom pričom, nešto ga tera da dela u tom pravcu da se ta gorka istina sazna.

Do ove priče dovela ga je jedna tragična životna sudbina:

-Mene su zvali da porazgovaram sa sveštenikom, koji nije želeo da drži opelo za ženu mog brata i prijatelja koji je kidnapovan 1999. godine, o kome nismo ništa znali. Ona je izvršila samoubistvo. Rekao sam svešteniku da Stevan Sinđelić ili Tepić, koji su ginuli sa imenom Srbije na usnama, nisu počinili samoubistvo nego herojsko delo. Tako je i ona branila svoju čast. Silovala su je petorica kosovskih Albanaca i ona toliko uniženje i sramotu nije mogla da istrpi. Moji su se vratili za Beograd, ja sam odlučio da odem na sahranu i tamo sam upoznao čoveka i sugerisano mi je da popričam s njim, budući da sam novinar i književnik. Ja sam porazgovarao i čuo ovu stravičnu istinu.

Prema mišljenju autora, priča o Nemcu i dečaku sa Kosova i Metohije na kraju se završila pozitivno:

-Možda ova priča ima i neki srećan završetak, jer se mali vratio na Kosovo. Tamo mu je kupljena zemlja. Ako Bog da, i mi ćemo se jednog dana vratiti na te svete prostore.

Autor je posvećen traženju pravde za žrtve. Tako su imena svih zločinaca koji su trgovali organima popisana i predana Euleksu. Nažalost, svestan je da je do konačne istine teško doći, jer svedoka ili nema ili su zaplašeni:

-Ja se uzdam u Boga i da je greh koji su oni počinili da je tako velik, da će morati da progovore i da olakšaju svoju dušu, kao što je jedan i progovorio i da ćemo konačno saznati koliko je to Srba stradalo na Kosovu i Metohiji zbog trgovine ljudskim organima, zaključuje Dželetović.