Kikindski školarci vole da čitaju i najviše ih interesuje domaća istorija

Manji broj književnih dela za obradu, povećana izbornost, kao i vraćanje domaće lektire, koja podrazumeva čitanje kod kuće uz vođenje beležaka, neke su od najavljenih promena u programima srpskog jezika i književnosti, a sve u cilju da se poveća broj školaraca koji čitaju. U Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ raspitali smo se koliko su tačne informacije da su poslednjih godina smanjene čitalačke navike učenika.

-U Kikindi nije takva situacija, a mislim da nije ni na nivou Srbije. Najviše čitaju osnovnoškolci, pogotovo učenici od prvog do četvrtog razreda. Knjige se „drže“ i đaci petih i šestih razreda. Kasnije ih „stigne“ pubertet, malo se izgube, imaju dručagija interesovanja. Tada se trudimo zajedno sa njihovim roditeljima i nastavnicima da ih vratimo knjizi i da im pokažemo da to nije nešto što je dosadno. Stoga i imamo različite sadržaje, koji su drugačiji i ne tiču se samo čitanja. Mi se trudimo da iskoristimo sve prednosti tehnike koje imamo danas, kao i sve oblike komunikacije. Tako imamo naloge na svim društvenim mrežama i održavamo komunikaciju sa mladima, kaže Dunja Brkin Trifunović, urednica Kulturnog programa Narodne biblioteke „Jovan Popović“.

Odnos prema školskoj lektiri donekle je drugačiji, jer ona nikad i nije bila najinteresantnije štivo za čitanje.

-To nikada nije bilo popularno, ni kada smo mi bili mali. Pohvalno je što su mladi Kikinđani to prihvatili kao nešto što treba da se uradi. Kada dolaze po lektiru, uzimaju i knjige koje im se dopadaju. Tako da uz jednu lektiru izaberu i još dve knjige po ukusu.

Lektira je i u fokusu planova Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, jer postoji namera da neka nova dela postanu deo obavezne lektire, sve u cilju popularizacije knjige.

-Bilo kakve zabrane i bilo šta što je nametnuto nije dobro. Ono što kao društvo treba da uradimo je da budemo dobar primer. Ako i sami čitamo i manje držimo telefone u rukama, oni će to videti i prepisati od nas. Nikada nije samo dete krivo zbog toga što ne čita ili zato što igra igrice, nego mi odrasli, počev od roditelja, nastavnika i institucija. Mi moramo da se udružimo i radimo zajedno, da pokažemo svojim primerom, jer se tako najbolje uči.

A evo šta najmlađa publika u Kikindi bira da čita:

-Mislim da deca dosta čitaju „Malog princa“ i da ga čitaju rado. Vole da čitaju delo „Hajduk u Beogradu“, kao i ostale knjige Gradimira Stojkovića. Popularni pisci su i Jasminka Petrović i Uroš Petrović. Zanimljivo je da osnovci vole da čitaju o poznatim istorijskim ličnostima. Interesuje ih život Nikole Tesle, naših kraljeva, a posebno interesovanje vlada za dinastiju Nemanjića. To je pohvalno, jer ih ne interesuju samo vile, vampiri, zmajevi i ostala izmišljena bića.

Narodna biblioteka je odavno prevazišla okvire svoje primarne delatnosti. Organizacije različitih događaja doprinose tome da se mladi upoznaju sa svetom knjige. Takođe, i ove godine Biblioteka organizuje besplatnu pripremu za polaganje prijemnog ispita iz srpskog jezika. Prijavljivanje traje do kraja februara, a početkom marta počinju prvi pripremni časovi. Naša sagovornica ističe da je i to jedan od načina da se mladi zaiteresuju za čitanje, jer je iskustvo pokazalo da se većina njih i nakon položene male mature vraća Biblioteci i otkrivanju nekih novih naslova.