Kompostiranje čuva životnu sredinu, a Kikinda je pionir u ovoj oblasti ekologije

Kikinda je, pored Bačkog Petrovca, jedini grad u Srbiji, u kojem će se sprovoditi pilot projekat „Poslovni modeli za unapređenje sakupljanja i valorizacije otpada.

Projekat sprovode Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju i Asocijacija za upravljanje čvrstim otpadom, a lokalni partneri su Grad Kikinda i kompanija FCC:

-Reč je o regionalnom projektu, koji obuhvata Srbiju, Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu. Tema je unapređenja upravljanja otpadom. Grad Kikinda tehnički je podržan opremom za uvođenje kućnog kompostiranja. Mi smo ovaj projekat krenuli od početka godine da sprovodimo, odabrali pilot opštine i sada smo u fazi kada nabavljamo opremu ( kompostere ) i zajedno sa Asocijacijom za upravaljenje čvrstim otpadomm, pomažemo kako Gradskoj upravi, tako i kompaniji FCC, da zajedno sa stanovništvom uvede kućno kompostiranje, objasnila je predstavnica Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju Sanela Veljkovski.

Cilj kućnog kompostiranja je smanjenje organskog otpada koji se odlaže na deponije. Time se čuva životna sredina i smanjuju se gasovi koji dovode do efekta staklene bašte. Ovo je i prethodnih godina bio jedan od prioriteta Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj:

-Ovo je još jedan korak unapred. Naših 110 sugrađana će dodatno biti obučeni za kućno kompostiranje. Dobijamo 110 kompostera preko projekta. Kompostiranje je vraćanje prirodi deo resursa koje smo, u stvari, uzeli. Na taj način upravljamo životnom sredinom i utičemo na zdravlje, a sve u funkciju održivog razvoja, odnosno svih nas, istakla je Miroslava Krnić ispred Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj.

Čak 30 odsto otpada čini orgraniski otpad, koji može biti iskorišten, pa je važna informisanost sugrađana o ovoj temi:

-Najveće količine komunalnog otpada proizvodi čovek. Zato su edukacija i projekti u koje ulazimo važni, kako bismo probudili ekološku svest građana, dodala je Krnić.

Vanredni profesor FTN sa departmana Zaštita životne sredine i predstavnik Asocijacije za upravljanje čvrstim otpadom Nemanja Stanisavljević istakao je da je važno da realizacija ovog i sličnih projekata bude na visokom nivou. On je dodao i zbog čega je kompostiranje korisno:

-Prvo što ćemo smanjiti količinu biorazgradivog otpada koji će se odlagati na deponije, a smanjiće se i troškovi transporta biorazgradivog otpada. Budući da smo se opredelili za članstvo u EU, imamo obaveze da smanjimo broj biorazgradivog otpada na te iste deponije. U Kikindi je situacija odlična, FCC ima sanitarnu deponiju, ali u drugim gradovima nije takva situacija. Tamo imamo kontrolisana ili divlja odlagališta.

Sam kompostirani otpad takođe ima široku primenu:

-Kompostiranje znači da mi biorazgradivi otpad iz svežeg dovedemo u inertnije stanje i da manje generiše procenih voda i gasova u životnu sredinu, a istovremeno dobijamo proizvod koji se naziva kompost. Njega možemo koristiti u svom dvorištu, prodavati ga trećim licima i tako dalje, dodao je Stanisavljević.

Kompostiranje je proces koji traje i ne rešava sam problem komunalnog otpada, već je deo sistemskog rešenja. U narednom periodu 110 sugrađana trebalo bi da prođe obuku uz kompostere i vodiče, a dugoročni cilj je da kompostiranje bude redovan proces u svim domaćinstvima, u kojima postoje uslovi za to. Projekat se završava naredne godine u ovo vreme, kada bi trebalo da budu vidljivi i njegovi prvi rezultati.