Korinđaši donose radost u domove

Na Badnje veče u kikindske kuće dolaze korinđaši. Korinđanjem odnosno recitovanjem pesmica, deca domaćinima žele srćno Badnje veče, berićetnu godinu i puno zdravlja za sve ukućane. Ovaj običaj zadržao se jedino u Kikindi i okolini i jedan je od retkih koji se i dan danas prenosi sa kolena na koleno.

-Korinđanje je običaj koji je prostorno vezan za severni i srednji Banat. Običaj je veoma star i drago mi je što se održao do dana današnjeg. Sama reč korinđati nema pravo etimološko značenje, ali kroz istraživanja smo otkrili da ona znači govoriti odnosno pričati. Nosioci ovog običaja su deca koja u obrednoj povorci obilaze kuće na Badnje veče – kaže Slavica Gajić, etnolog Narodnog muzeja.

Osim dece koja jedva čekaju Badnje veče i domaćini su ti koji se vesele ovom običaju. Evo kako se dočekuju korinđaši:

-Sa radošću i vesljem. Domaćini pripreme poklone kojima se korinđaši daruju. Domaćice pripreme suve šljive, smokve, jabuke, pomorandže, orahe. Svaki od darova ima simboliku. Orah je posvećen precima, bonbone su simbol slatkog života, jabuka simbol zdravlja, tako da deca dobiju sve ono što mi je potrebno za rast. Sa druge strane, deca kroz recitacije domaćinima nagoveste zdravlje, napredak u kući i porodici – objašnjava Slavica Gajić.

Neke od recitacija koje se govore stare su više od sto godina, dodaje naša sagovornica. Prenose se sa generacije na generaciju, a neke se i menjaju shodno savremenom dobu.

-Korinđanje je običaj koji je stavljen na nacionalnu listu za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije.

Običaj ne stvaraju samo stručnjaci zapisima i istarživanjima nego on treba da živi. Ne postoji dete u Kikindi i okolini koje ne zna bar dve recitacije i rado korinđa. Osim pred pravoslavni korinđa se i na Badnje veče pred rimokatolički Božić.