Krvavi januar i posle 80 godina za kikinđane najemotivniji trenutak lokalne istorije

Kikinda je juče obeležila “Krvavi januar”, odnosno dan kada je u zgradi Kurije i u Mokrinu streljano 39 rodoljuba. Šest dana pre tog dana, tačno pre 80 godina, na gradskom trgu kod crkve obešeno je devetoro sugrađana.

Kikinda ne zaboravlja. Bilo je to pre tačno 80 godina. Trećeg dana pravoslavnog Božića i na dan slave Svetog Stefana, 9. januara 1942. godine, fašisti su pogubili 39 rodoljuba . Služenjem pomena i polaganjem venaca na spomenik u dvorištu Kurije, organizacije Boraca i predstavnici lokalne vlasti obeležiti su jedan od najtragičlnijih datuma u istoriji Kikinde.

– Pronalaženjem tri nemačka leša, poljočuvara počela je odmazda. Prvo su streljana devetorica rodoljuba, članova Dragutinovačkog odreda. Oni su streljani 3.januara. Obešeni su na već pripremljena vešala pokraj crkve i stajali su 24 časa. Nemci su zabranili da crkvena zvona zvone za božićne praznike, da se to ne bi pogrešno protumačilo da se odaje počast streljanima. Dana devetog januara osvanuli su plakati u Zrenjaninu, Dragutinovu, Mokrinu, Banatskom Aranđelovu i Kikindi. Na njima je bilo ispisano 150 imena antifašista koji će tog dana biti streljani. Porodica, građani, čitali su ta imena i strahovali za svoje bližnje, podsetio je Savo Orelj, predsednik kikindskog SUBNOR-a.

Obeležavanje ovog datuma važnog za kikindsku istoriju uveličano je čitanjem stihova pesme Ranjenik Milana Rakića, koju je pročitao Đuro Bucalo.

Bio je ovo jedan od najvećih fašističkih događaja u Banatu. Svi pogubljeni bile su mlade osobe, tek zakoračile u život, tek osnovanih prodica, starih između 20 i 25 godina. To nisu bili samo komunisti, već i obični građani i slobodarski opredeljeni ljudi, koji nisu želeli da prihvate nemačku okupaciju. Pored 21 Kikinđanina, živote je izgubilo i devet osoba iz Mokrina.

– Oni su stradali samo zato štu Srbi, zato što su antifašisti, zato što su voleli svoj grad i zemlju, trudili se da svojim primerom pokažu kako treba da se bori protiv okupatora svojim rodoljubljem. Mi ne smemo zaboraviti ovaj datum pre svega zbog pijateta prema ovim žrtvama a naš narod je tokom 20. veka stradao za svoju slobodu i državu, za ono što danas zovemo Srbijom. Ovaj datum se poklapa i sa godišnjicom nezavisnosti Republike Srpske i ovim putem želim da čestitam srpskom narodu i svim građanima Republike Srpske 30 godina od osnivanja, jer je ona nastala na borbi, na žrtvi ,na istrajnosti srpskog naroda za slobodom, rekao je Mladen Bodgan, predsednik Skupštine Grada Kikinda.

Kada su 3.januara na gradskom trgu ispred crkve obešeni sugrađani, cilj je bio što više poniziti srpski narod, a stradalnici su predstavljeni kao “Božićno drvo”. Sve to govori o strahotama fašističke okupacije i “krvavom Božiću 1942. godine”, kao jednom o najstrašnijih događaja u ratnom periodu našeg grada.