Kupovina širom sveta se razlikuje od zemlje do zemlje. U Srbiji su to šećer, brašno i proizvodi za ličnu higijenu

Domaćinstva u Srbiji su za nepune tri nedelje potrošila dve milijarde dinara na kupovinu zaliha u strahu od epidemije. Zbog rasta potrošnje od 20 odsto, svoje tržišno učešće najviše su uvećali veliki trgovinski lanci.

U istraživanju je analizirano 32 miliona kupovina obavljenih u periodu od 24. februara do 15. marta, kada su domaćinstva potrošila dve milijarde dinara. U Srbiji se za vreme pandemije najviše kupuju brašno, šećer i toalet-papir, a najbrojniji kupci su mahom starija domaćinstva, piše Politika. Na listi najtraženijih proizvoda u protekle tri nedelje našli su se i smrznuto povrće, konzervirana tunjevina, jaja, testenine, smrznuto pecivo i ulje.

Kupci su najviše novca trošili u hipermarketima, diskontnim lancima i supermarketima. Za to vreme male lokalne radnje i pijace nisu zabeležile značajniji porast, tako da je njihovo tržišno učešće opalo.

Mlađa domaćinstva i ona s većom kupovnom moći nisu pribegavala kupovini zaliha ni približno onoliko koliko su to činila starija domaćinstva, kao i ona s manjom kupovnom moći. Kupci iz Beograda i Vojvodine su nešto više trošili na zalihe nego domaćinstva u istočnoj i južnoj Srbiji. Tokom anketiranja pokazalo se da Kikinđani redovno pazare, ali u ograničenim količinama.

Kada je kupovina širom sveta u pitanju, najtraženiji artikli zavise od zemlje do zemlje, jer su preduslovi za preživljavanje ipak različiti. Potpuno neočekivano, na listi najprodavanijih proizvoda u SAD, mnogim evropskim zemljama bio je toalet-papir koji je praktično nestao s polica. U zemljama koje su među prvima proglašene žarištima najviše su se tražila dezinfekciona sredstva i maske. Kada je reč o Špancima, pre nego što se epidemija zahuktala, najpre je nestalo vina, a prodavale su se i testenine i sredstva za higijenu. Turcima hrana nije bila na prvom mestu, najpre je došlo do nestašice njihove najprodavanije kolonjske vode, a s obzirom na to da u sastavu ima 80 odsto alkohola, mnogi su je kupovali da bi je koristili umesto dezinfekcionog sredstva.  Bugari su ispraznili police s pomorandžama i drugim vrstama citrusa i svim izvorima vitamina C, a poslednji su u nabavku krenuli Nemci.