Lešnik dugotrajna, ali dugoročna investicija
On 11 октобра, 2018 by Televizija KikindaLešnik je jedna od biljaka, koje mogu biti jednostavne za gajenje ako se ispoštuje celokupan proces proizvodnje. Porodice Mirčić i Veličkov se već godinama bave uzgojom lešnika na velikim parcelama. Ono što smo mogli da čujemo od njih je da je osnovno kod uzgoja lešnika biti strpljiv, jer ova biljka počinje da rađa nakon 2 do 3 godine, a tek nakon 4 godine postaju komercijlano produktivna.
Ukoliko se nalazi na adekvatnom zemljištu lešnik ne traži nikakvu vrstu dopune đubrenja. Previše đubriva i prehrane u zemljištu dovešće do toga da biljka proizvodi više lišća, a manje cvetova i plodova. Sve ovo savršeno dobro poznaje, naš sagovornik Zdravko Mirčić, koji je tek četvrtu godinu u ovom poslu, ali je izgledom svoje plantaže lešnika nadmašio veliki broj uzgajivača, koji su u tom poslu više desetina godina:
-Sadnja zasada lešnika je radnja kojoj treba posvetiti posebnu pažnju, jer se ovom operacijom neizbežno utiče na celokupan produktivni i ekonomski ciklus zasada, iskusvo prijatelja, kao i njihova pomoć su mi bili i još su mi vrlo bitni u celom procesu, te sam se i obratio Luki Veličkovu, koji uzgaja lešnik više od deset godine i koji mi je dosta pomogao.
Cena sistema „kap po kap“ se kreće od 1000 eura ukoliko proizvođač sam postavlja sistem, pri čemu je u ovaj iznos uračunata vrednost creva, kapaljki, krajeva, nastavaka, priključaka sa slavinom, filtera, cisterne i pumpe, do 2000 eura i više, ukoliko se angažuje firma koja se bavi profesionalnim postavljanjem ovog sistema.
Luka Veličkov se bavi proizvodnjom lešnika već više od deset godina, na dva hektara, na kojima ima više od 1000 stabala lešnika. On kaže da je velika zabluda da oko lešnika nema mnogo posla jer od toga kako se tretira zasad zavisi kakav rod će uzgajivač i dobiti:
-Jedan moj zasad ima 12, drugi osam godina. Radim dve vrste uzgojnog oblika, jedan su stablašice, drugi je žbun. Stablašica je jednostavnija zbog lakše obrade zemljišta, žbun zahteva veći prostor i samim tim manji broj stabala po hektaru. Inače, skupljanje lešnika je završeno.
U punom rodu prinos lešnika po stablu iznosi 8 – 12 kilograma, dok pola od toga otpada na ljusku. Prinos lešnika u zavisnosti od raznih faktora kreće se od 2,2 do 3,6 tona po hektaru sa ljuskom. Gajenje lešnika na pravilan način može biti visoko unosna proizvodnja. Vek eksploatacije lešnika je do pedeset godina, a životni vek je i do sto godina