Ljubav Nasera i Branke
On 21 јануара, 2019 by Televizija KikindaKikindski prihvatni centar je mesto u kom je veliki broj migranata pronašao utočište i prostor gde su kroz razne aktivnosti povratili veru u bolji život. Jedan od njih je Pakistanac Naser Han, koji je više od deset godina živeo i radio kao muzičar u Holandiji, a sada je, zahvaljujući velikoj ljubavi sa Brankom Kresoja rešio da se skući i ostane baš u Kikindi.
Na današnji dan, koji je posvećen ljudskoj srdačnosti, kada je potrebno što više se grliti donosimo vam kratku ali lepu priču o ljubavi. Naime, u Prihvatnom centru više od godinu dana traje i raste ljubav dvoje potpuno stranih ljudi. Pakistanac Naser Han zavoleo je Branku Kresoja, koja je izbegla u periodu ratnih dejstava sa prostora ondašnje Jugoslavije. Slična sudbina spojila je ovo dvoje ljudi:
-Ja volim Branku, ona je moj život. Ne bih mogao da živim bez nje više nikad! Zato sam zavoleo i ovaj grad i vaš jezik, koji polako učim. Ja ne želim da odem iz srbije. Mene druge evropske zemlje ne zanimaju. Volim ove ljude ovde, vrlo su srdačni, žele da pomognu, zato sam odlučio da ne napustim srbiju već da se ovde, sa mojom brankom nekako skućim i ostanem u srbiji. Nemamo ništa i nadamo se da će nam neko pomoći da dođemo do nekog malog prostora za život.
Ovaj živahan relativno mlad Pakistanac je više od deset godina živeo u Holandiji. Prirodno talentovan za ritam i muziku, pokušava nekako i da se ostvari u tim vodama, ali ne postoji način na koji bi mogao da pokaže svoj talent, te je iskoristio priliku da pred našim kamerama, na inprovizovanomm instrumentu, a ovde se radi o starom drvenom stolu, pokaže ritam zemlje iz koje potiče.
Da podsetimo, Pakistan i Indija vodile su više ratova oko regiona Kašmira, a konflikt zbog tog višedecenijskog spora i dan danas odnosi žrtve. Naš sagovornik potiče iz zemlje nad kojom su crne senke nadvijene gotovo 365 dana, ali je, kako tvrdi prepun ambicija i vere u neko bolje sutra.
Da li će sa svojom Brankom, uspeti da svije porodično gnjezdo, u nekoj kućici taman da je na kraju grada i da li će mu neko u tom pomoći, ostaje da se vidi
