Međunarodni dan maternjeg jezika se od 1990. godine obeležava širom sveta s ciljem unapređenja, učenja i razvoja mater
njeg jezika. Iako postoji realan strah od sve većeg upliva stranih reči u svakodnevnu komunikaciju, to je ipak prirodni proces, tumači profesorica srpskog jezika i književnosti u Tehničkoj školi Snežana Zorić:
-U starijim vremenima dopirao je veliki broj reči, recimo iz Turske. Upotreba stranih reči u nekim slučajevima je donekle opravdana, uzmemo primer savremene tehnologije, gde se ne može pronaći adekvatna reč domaćeg porekla. Međuti, mladi sve češće neadekvatno koriste tuđice.
Svega 30% časova u nastavi se bavi proučavanjem jezika, što je vrlo mali fond časova, dodala je Zorić.
Gimnazijalci u okviru recitatorske sekcije proučavaju lepotu maternjeg jezika. Lepe srpske reči bile su motiv za anketu među đacima. O jeziku se može govoriti iz više uglova, on se uči čitavog života. Maternji jezik je prvi jezik, koji dete nauči. Kako se ophodimo prema svom maternjem jeziku i da li je to pitanje vatrenog rodoljublja, stvar je individualnog opredeljenja, mišljenja je profesorica srpskog jezika i književnosti u Gimnaziji, Dubravka Vojvodić:
-Povodom obeležavanja Međunarodnog dana maternjeg jezika, učenici recitatorske sekcije su pripremili određene aktivnosti, kako bismo ovu temu, koja je uvek osetljiva malo dotakli i načeli iz lične perspektive. Mi se trudimo u školi, ali mislim da se maternji jezik uči čitavog života.
Mladi smatraju da kvalitet komunikacije može biti razlog prestanka komunikacije sa određenim osobama. Živimo u vizuelnom svetu u kom nema mesta za neke dublje emocije, dodala je Vojvodić, baš zbog manjka komunikacije i korišćenja jezika.
U Srbiji živi više od 30 etničkih zajednica koje govore svojim jezikom, a u službenoj upotrebi je 11 jezika manjina. Oko 70.000 dece u Srbiji obrazuje se na osam manjinskih jezika.
