Naučni skup „250 godina Distrikta – 250 godina slobode” okupio osmoro istraživača iz Srbije
On 12 новембра, 2024 by Aleksandar ZigicDvestapedeset godina od osnivanja Velikokikindskog privilegovanog distrikta obeleženo je održavanjem naučnog skupa pod nazivom „250 godina Distrikta – 250 godina slobode“ u svečanoj sali Narodnog muzeja u Kikindi. Diskusije su obuhvatile period od njegovog osnivanja 1774. pa sve do ukidanja distrikta 1876. godine. Stručnjaci iz Zrenjanina, Kikinde, Novog Kneževca, Novog Sada i Beograda istakli su važnost Velikokikindskog distrikta kao jedinstvenog administrativnog entiteta u tadašnjoj Vojvodini, koji je imao veliki uticaj na regionalni razvoj u svim segmentima društva.
-„ 250 godina je jedan veliki datum u istoriji ovog prostora. srpska narod, Kikinda i okolna sela koja su činila velikokikindski Distrikt dobili su potpunu autnomiju harzbruške carevine i praktično to su bili vojnici ratnici koji se nisu našli u okvirima vojne granice ali sa koje se moralo obezbediti određeni autonomni prostor. Ovaj naučni skup je izuzetno značajan, Kikinda će na pravi način obeležiti 250 godina Distrikta, tu je svakako i Matica srpska koja sa gradom Kikindom ima potpisan protokol o saradnji. Saradnja je izuzetno kvalitetna i ovaj naučni skup prilika je da Kikinđani, a i svi drugi ljudi u srpskom narodu uče o značaju ovog prostora za celokupan srpski identitet,” rekao je dr Milan Micić, generalni sekretar Matice srpske.
Postojanje Distrikta sa svojim povlasticama pomoglo je očuvanju nacionalnog identiteta srpskog življa na prostorima ovog dela Banata.
-„ Nažalost, nismo dovoljno svesni i upravo ovaj naučni skup tome služe – ne samo da obeležimo značajan jubilej nego i da građanstvo zainteresujemo za istoriju grada koja seže 250 godina unazad od postojanja Distrikta, koliko je specifična tvorevina bila značajna za srpski narod, konkretno nastala je zbog Srba graničara koji nakon razvlačenja vojne granice potisko-pomoriške posle nisu imali gde da se nasele, isposlovali su od Marije Tereze carstva, određene teritorije na koje će dobiti specifične privilegije i to je nešto što je najbitinije da shvatimo zbog toga što Srbi, velikokikinđani, Bašaidci, Mokrinčani, stanovnici Jozefova i ostali nisu bili kmetovi,nisu podpadali pod spahije, imali su određenu slobodu, verske slobode, trgovačke što mnogi stanovnici Harzburške monarhije tada nisu uživali,” dodao je Srđan Sivčev, v.d. direktora Istorijskog Arhiva Kikinda.
Do 1778. godine Distrikt je bio deo habzburške pokrajine Tamiški Banat, a potom deo Torontalske županije, u okviru habzburške Ugarske. Velikokikindski dištrikt je, uz izvesne prekide, trajao do 1876. godine, kada je ukinut, a njegov prostor je pripojen Torontalskoj županiji sa sedištem u Velikom Bečkereku (današnjem Zrenjaninu).
-„ Jako velika stvar za Kikindu, jedan veliki istorijski datum za naš grad, jer obeležavanje Velikokikindskog Distrikta nije samo bitan za istoriju našeg grada i prostora koji je obuhvatao Velikokikindski Distrikt nego je u stvari suština sama koji ju je Distrikt proizveo a to je prva autnomija srpskog življa, naroda na ovim prostorima u Habzburškoj monarhiji pre postojanja Srpske Vojvodine. Sama ta činjenica da smo mi ovde imali svoju autnomnu slobodnu teritoriju od strane Beča velika je stvar koju trebamo da obeležavamo,” istakao je gradonačelnik Mladen Bogdan.
