Neolitska grnčarija lokaliteta Gradište večita inspiracija arheolozima

Međunarodna Škola arheologije u Narodnom muzeju Kikinda počela je 18. juna. Od tada studenti sa univerziteta u Dablinu i Kardifu imaju priliku da se bolje upoznaju sa kasnim neolitom našeg podneblja.

Ovoga puta, cilj studenata i njihovih mentora bio je da kroz radionicu grnčarije rekonstruišu iskopane posude sa lokaliteta Gradište u blizini Iđoša:

-Na osnovu analiza koje su prethodno urađene, mi smo sada iskopali glinu, dodali određene primese baš kao i što su oni dodavali. Posle toga će posude biti ispečene. Nadamo se da će ovo studentima biti zanimljivo. Svakako je neuobičajeno i oni se do sada nisu susreli sa takvim aktivnostima, objašnjava dr Neda Mirković Marić iz Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Subotice.

Gošćama sa inostranih univerziteta bilo je intrigantno da proučavaju tehnologiju pravljenja posuda u neolitskom dobu. One ističu da se odatle može saznati dosta o samom načinu života u tom periodu.

–Tehnologija nam mnogo govori o društvu i o tome kako su ljudi koristili prirodne resurse i na koji način su pravili grnčariju. Ujedno nam govori i o nivou same tehnologije, pa smo i počeli da radimo analize koristeći metode prirodnih nauka, uz želju da saznamo gde su postojali izvori gline, kakav je bio način obrade, kako su je formirali i pekli. Stekli smo uvid u situaciju i zato smo želeli da napravimo reprodukciju ovih predmeta i da testiramo neke od hipoteza koje smo postavili prilikom istraživanja, ističe dr Silvia Amikone iz Centra za arheometriju Baden Virtembergsa Univerziteta u Tubingenu.

Primena eksperimentale arheologije višestruko je korisna kako i za istraživače, tako i za studente. Na ovaj način dolazi se do novih saznanja o tehnikama koje su korišćene i o veštinama koje su imali ljudi kasnog neolita.

-Veoma je zanimljivo, jer pronalazimo tragove prstiju, pa nam govori da su ovo isključivo ručno rađeni predmeti, bez korišćenja nekih posebnih alata. Kao pomoć, za izradu grnčarije koristili su jednostavne alatke. Ipak, ovo su pre svega predmeti izrađeni rukama, dodaje dr Vanesa Forte sa Mekdonald Instituta za arheološka istraživanja sa Univerziteta u Kembridžu.

Za studente je ovo posebno iskustvo. Mnogi od njih, poput naših sagovornika, prvi put su u Srbiji i susreću se sa ovakvom vrstom istraživanja.

-Prvo želim da istaknem da su svi koje smo upoznali ovde u Kikindi, ali i Beogradu i ostalim mestima u Srbiji bili jako ljubazni i voljni da sa nama podele svoje nasleđe i istoriju, koju nam prikazuju na ovako uzbudljiv način. Iskopavanje je zabavno, ali i naporno, jer je ovde mnogo toplije nego u Irskoj. Imamo sreću da smo uspeli da se bolje upoznamo sa ranim periodom bronzanog doba, jer tog nema nigde u svetu u tolikim količinama kao u Srbiji, kaže Maks Mekonel, student Univerziteta u Dablinu, dok njegova koleginica sa Univerziteta u Kardifu dodaje:

-Ovde je veoma lepo, a služi nas i vreme. Muzej je predivan. Kopali smo na lokalitetu u blizini Iđoša. Upoznajemo se sa neolitskim dobom. Dosta vremena provodimo na lokalitetu i pronašli smo mnogo grnčarije. Mislim da tamo ima još dosta toga da se pronađe.

Pred studentima i istraživačima je još mnogo posla. Napravljena grnčarija biće ispečena u otvorenim pećima, kako bi se videlo na koji način reaguje na vatru i kako glina postaje keramika. Međunarodna Škola arheologije traje do 15. jula.