Priča o „malom“ čoveku banatske ravnice

Književnik Radovan Vlahović u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ održao je promociju novih romana „Bapa“ i „1934.“. Dela su usko povezana kroz priču o glavnom junaku Branku Popovu Bapi i njegovom životu na salašu. Oba romana i svi ostali koji će biti vezani za ovu priču biće deo „Banatske epopeja“, kojom autor želi da obuhvati 20. vek u mikrosvetu ravnice, prostoru prečnika 50 kilometara oko salaša glavnog junaka.

-Radnja se dešava nakon Prvog svetskog rata kada i dalje postoji živo sećanje na život u Austrougarskoj. Moji junaci su potomci Srba graničara i militara o kojima je pisao i Miloš Crnjanski, odnosno onih koji nisu otišli za Rusiju i tamo se izgubili i nestali kao nacion, nego su prihvatili ponudu koju im je dala Marija Terezija i došli ovde, poboli svoj barjak i formirali sela u močvarnom Banatu.

Prvi roman prati život glavnog junaka 24 sata u zimu 1927. godine, a datum je 13. na 14. januar, odnosno period proslave pravoslavne Nove godine. Sa druge strane, „1934.“ fokus sa Bape preusmerava na jedan važan ženski lik.

-Drugi roman vezan je za njegovu suprugu Zorku. Ona je prikazana kao lik koji je stamen, prav i moralan i ženu koja je u pravom smislu te reči držala porodicu na okupu.

Pored toga, u romanu „1934.“ pojavljuju se i neki istorijske ličnosti.

-Tu je grof i poslednji predsednik ruske Dume koji je živeo ovde Mihail Rodjankov. Priča je vezana i za Miloša Crnjanskog kada je boravio 1934. godine u hotelu „Nacional“, kao i za Jovana popovića, čije ime i nosi kikindska biblioteka. Čudnim sticajem okolnosti, Branko Popov Bapa upoznaje i Ljubomira i Branka Micića, osnivače zenitističkog pokreta.

Romani „Bapa“ i „1934.“ su pokušai autora da otvori večnu temu, pomalo zapostavljenu, a to je da je Velikokikindski dištrikt u ranijem periodu bio kolevka srpske građanske kulture.

-Dokaz za to imamo pred Maticom srpskom, gde se nalaze imena tri značajna srpska književnika, koji su iz Velikokikindskog dištrikta. To su Teodor Pavlović, Vasa Stajić i Tihomir Ostojić. Kao što znamo, Matica srpska je najstarija srpska kulturna institucija, tako da se na ovim prostorima mnogo toga dešavalo, a da nije istraženo. Istoričar se bavi bivšom politikom, a pisac se bavi životom. Pokušao sam da reprodukujem život kojim je živeo naš čovek s početka 20. veka, u momentu kada je Banat podeljen, kada je veliki deo našeg življa otišao u rumunski deo Banata i onog trenutka kada su naši ljudi ovde pokušavali da idu u korak sa tehnološkim napretkom. U tom trenutku, 1933. godine, Hitler je došao na vlast, godinu dana kasnije ubijen je kralj Aleksandar Karađorđević i nagoveštavalo se i slutilo na novi rat koji je došao sedam godina docnije.

U filmu „Prohujalo sa vihorom“ glavna junakinja Skarlet O`Hara se nakon brojnih nedaća i tragedija vraća zemlji, kao jedinom osloncu koji je nikad ne napušta. Slična je sudbina i čoveka banatske ravnice koji se vraća iz rata. Ono što karakteriše dela jeste specifičan dijalekt Banata i to što prikazuje realnost, iako je u pitanju fikcija. Junak Bapa „rađa“ se iz slobode, uz duhovnu vertikalu i etičnost. On pokazuje da je na ovim prostorima uvek postojala dilema kako opstati, kao pojedinaci i kao deo kolektiva, kao i to da je uvek bio izazov prilagoditi se novom vremenu. Takođe, kroz dela se vidi ljubav pisca prema Kikindi, koja je opisana najlepšim epitetima. Oba romana veoma lepo su primljena kod publike, a začetnik priče „Bapa“ uskoro bi trebalo da dobije i izdanje na slovačkom jeziku.