Prođe život, kao “Mehur od sapunice” Milene Živkov

Knjiga priča „Mehur od sapunice“ sugrađanke Milene Živkov, koja je imala svoju promociju u Narodnoj biblioteci u decembru, prva je knjiga ove mlade profesorice književnosti. Kako nam je u svojoj izjavi rekla, kao inspiracija poslužile su joj svakodnevne priče njenih prijatelja i poznanika.

Knjiga „Mehur od sapunice“ objavljena je na osnovu konkursa za objavljivanje prvih knjiga mladih autora koji su raspisali Banatski kulturni centar Novo Miloševo i Grad Kikinda za 2019. godinu. U knjizi autorka kroz sedam kratkih priča pokušava da „otrgne od zaborava“ trenutke života koji nastaju i nestaju kao mehur od sapunice. Kroz jednostavne priče o životu, autorka čitaoca uspešno ubacuje u sve životne šeme u kojima se lako prepoznaju. Kako objašnjava, književnost je sfera njenog najvećeg interesovanja:

-Književnost je od najranijeg detinjstva bila moja ljubav, a sada je i moja profesija. Radim kao profesor književnosti u školi. Inače, ovo jeste moj prvi roman, za koji sam inspiraciju nalazila u svakodnevnim situacijama, u ljudima koje svakodnevnom životu srećemo, a koji imaju svoje životne priče, svoje emocije…

Veliki broj pseudo pisaca, objašnjava Živkov, koji se u poslednje vreme sve više pojavljuju na književnom nebu, mogu da imaju različit uticaj na stvaralaštvo onih koji osim talenta imaju i godine čitanja i usavršavanja:

-Postoji more tih “kvazi” pisaca, ili nazovi pisaca, koji daju sebi za pravo da se tako nazovu, među kojima su dosta zastupljene neke rijaliti zvezde, uslovno rečeno. Ja lično mislim da dobrog pisca izdvaja to što mnogo čita. Ja sam sasvim sigurna da takve ličnosti ne čitaju mnogo ili ne čitaju ništa.

Kako naša sagovornica dodaje, ovo je njena prva knjiga, ali tu ne misli da stane, naprotiv. Trenutno radi na novim pričama, na novoj zbirci koja bi trebalo da izađe sledeće godine, kada planira i da izda svoj roman prvenac. Milena Živkov je rođena 1989. u Kikindi, radi kao nastavnik književnosti i srpskog jezika u OŠ „Vasa Stajić“ u Mokrinu.