Prvi svetski rat, oslobođenje i prisajedinjenje u knjizi Srđana Sivčeva
On 23 новембра, 2018 by Televizija Kikinda„Prisajedinjenje 1918. godine u svetlu Velike Kikinde – izazovi i perspektive“ novo je delo istoričara Srđana Sivčeva, koje je predstavljeno kikindskoj publici u Velikoj sali Kulturnog centra.
Cilj autora bio je da, pored istorijskih činjenica, prikaže i kakvo je bilo raspoloženje u građanstvu tog doba:
-Atmosfera je tih dana bila veoma pobednička, jer je srpska vojska oslobodila ne samo Kikindu, već i Srem, Banat, Bačku i Baranju. Kao posledica svega toga bila je i odluka Narodne skupštine od 25. novembra 1918. godine da se pomenute pokrajine priključe Kraljevini Srbiji. Iz Kikinde kao delegati na Narodnoj skuštini bilo je 16 ljudi, koji su dali doprinos tom velikom istorijskom činu.
U knjizi su prikazani i ratni dani:
-Bazirao sam na kompletan istorijat grada iz za vreme Prvog svetskog rata i za vreme novembarskih događaja 1918. godine i oslobođenja, da bih zahvatio period do kraja 1919. kada je Kikinda postala grad u novoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.
Naš sagovornik opisao je i kako su Kikinda i Kikinđani dočekali oslobođenje:
-Poslednji ratni dani protekli su u začuđujuće mirnoj atmosferi, jer nije bilo okršaja. Front je bio daleko i Srpsko Narodno veće osnovano je kao i u svim gradovima u Vojvodini. Faktički, Kikinda je bila oslobođen grad i pre ulaska vojske, a nakon njenog ulaska dolazi do reda i rada, ali i do velike egzaltacije stanovništva srspske nacionalnosti koje je bilo oduševljeno, koje je dočekalo oslobodioce.
Manje poznate činjenice iz naše prošlosti važno je predstaviti generacijama koje dolaze, jer se one ne uče na časovima istorije, istakla je predsednica Skupštine grada Kikinde Stanislava Hrnjak na promociiji knjige:
-Kulturu uvek spajamo sa obrazovanjem. To su odvojive celine, koje kada prožmete dobijate punu sliku, ovoga puta to je istorija Kikinde. Autor se stvarno potrudio da u knjizi prikaže život naših predaka u vremenu kada je bilo najturbulentnije i kada je bilo najteže živeti, kada su jedni ginuli, a drugi se borili za opstanak ovde i kada je došao momenat da se Vojvodina prisajedini matici Srbiji.
Želja Sivčeva bila je da napiše kvalitetnu monografiju o životu u našem gradu tokom tog dinamičnog perioda prošlosti.
Uz to, dužnost istoričara prema precima, ali i pokolenjima je da se stogogodišnjica kraja Prvog svetskog rata i prisajedinjenja proslavi dostojanstveno.
