Saveti kliničkog psihologa Đorđa Popovića: Zaštitimo se disciplinom i probranim informacijama

U emisiji “Intervju” koju ste imali priliku da pogledate na TV Kikinda, kliničkog psihologa Đorđa Popovića pitali smo kako ostati pribran, razuman i psihički zdrav u doba pandemije koronavirusa.

– U gomili informacija i svakakvih podataka, treba da proberemo ono što je objektivno. A objektivno je da smo u pandemiji virusa koji može da izazove i najneželjenije ishode, ali je objektivno i to da 95 odsto inficiranih ima relativno laku kliničku sliku i stanje slično gripu. Jedna od kolateralnih šteta koju nam pravi medijska slika je strah i ubeđenje pojedinca da će, ako se zarazi virusom, umreti. Bez obzira na strašne podatke iz Italije, SAD, Španije, činjenica je da najveći broj inficiranih ima blagu kliničku sliku. Ne slažem se sa onima koji kažu da je ovo najgora situacija koja nas je zadesila u novijoj istoriji. Moram da kažem da smo 1999. godine bili pogođeni NATO virusom koji je ostavio doživotne tragove i na mnoge generacije koje nam pristižu, a tu mislim na osiromašeni uranijum.

–Ako želimo da pobedimo ovog nevidljivog neprijatelja, treba da se zaštitimo maskama, rukavicama i disciplinom. I mimo epidemije, i u najstabilnijim društvenim situacijama, imate bar pet odsto građana koji imaju unutrašnji impuls i potrebu da se opiru pravilima. Ovaj problem zahteva zajednički angažman svih nas, ali je dovoljno da postoji jedan pojedinac koji se opire pravilima i da imamo problem. Navešću dva primera. Jedan se odnosi na ponašanje crkve koja je odbijala da se prilagodi novonastaloj situaciji, a drugi je ličan. Moja snaha je pre izvesnog vremena dobila otkaz iz firme zbog toga što je nosila masku i rukavice na radnom mestu. Vlasnik te privatne firme je smatrao da nošenje maske izaziva paniku i strah kod zaposlenih. Pošto ona nije htela da ukloni masku, naredio joj je da ide kući. Inače, vozači te firme idu u inostranstvo, pa i u zemlje koje su žarišta epidemije.

-Kao psiholog, svakome uvek preporučujem kad je u psihološkoj nevolji, depresiji, strahu, panici, anksioznosti, uvek preporučujem kontakt sa prijateljima, poznanicima…Sada nam preostaje da, zahvaljujući savremenoj tehnologiji komuniciramo sa distance i da koristimo te mogućnosti. Tu su i pisanje, čitanje, pevanje…Ljudi ne razmišljaju koliko pevanje deluje blagotvorno na ljudsku psihu, npr pevanje u kupatilu, bez obzira na to da li imamo muzičkog sluha. Setimo se samo izreke: Ko peva, zlo ne misli.

-Jedan francuski mislilac je rekao: Nikada nisam imao dovoljno hrabrosti da budem kukavica. Da li nas nešto plaši? Pa u redu, plaši nas. Plašenje je istovremeno i potrošnja loše energije. Ljudski je plašiti se koronavirusa, ali je potrebno u sklopu strahovanja otvoriti oči i uši i poslušati profesionalce, epidemiologe, infektologe. Dovoljno je da se pridržavamo onoga što savetuju i verovatnoća da se inficiramo je vrlo mala.