Sećanje na vojvođanske sinagoge kojih više nema

Širom Vojvodine tokom avgusta se obeležavaju datumi stradanja Jevreja u Drugom svetskom ratu.

Zajednica koja je pretrpela holokaust u potpunosti je desetkovana, a sa njom gotovo da su nestali sva njena obeležja. Potomci preživelih trude se da se ova slika u savremenom dobu promeni. Tako je Jevrejska opština Novog Sada u kikindski Narodni muzej donela izložbu „Sinagoge u Vojvodini kojih više nema“:

-U Vojvodini je pre Drugog svetskog rata bilo 76 sinagoga, a danas ih ima samo tri: u Subotici, Novom Sadu i Zemunu. Bilo bi mi jako drago da dođe što više sugrađana da je pogleda. Skupili smo 73 slike koje predstavljaju 46 sinagoga. Izrađene su na osnovu foto-robota, razglednica, starih slika i iz arhiva. Knjigu o sinagogama Vojvodine napisao je pokojni Pavle Šozberger, koji je inače u davnim vremenima bio predsednik Jevrejske opštine Novi Sad, objašnjava autor izložbe Goran Levi.

Autor se potrudio da izložba bude što mobilnija, kako bi što više ljudi u Vojvodini mogli da je pogledaju. Ovo je bila i prilika da se sugrađani podsete sudbine kikindske sinagoge:

-Sinagoga u Kikindi izgrađena je 1800. godine. Tada je bilo 190 Jevreja. Kasnije, 1880. godine, izgrađen je ceo kompleks sinagoge i mogu da kažem da je ona bila dosta velika. U njenom sklopu funkcionisala je čak i osnovna škola. Imala je prostorije za omladinu, svoje mikve, odnosno kupaonicu za obrede. Postojale su i staza rabina i staza kantora. Čak je izgrađena i mala sinagoga u dvorištu da bi se mogli zimi vršiti obredi, jer je ona imala grejanje.

Pripadnici jevrejske zajednice u Kikindi su bili veoma cenjeni i činili su važan deo društvenog života:

-Živeli su punim plućima. Bilo je među njima mnogo doktora i advokata. Za Jevreje je bilo važno da su bili građani „prvog reda“, što ranije nisu bili, jer su uvek postojala ograničenja i obeležja. U Kikindi je verski život Jevreja bio vrlo razvijen.

Ova zajednica bila je brojna, ali je Drugi svetski rat preživelo svega 11 kikindskih Jevreja. Lošu sudbinu zajednice pretrpela je i sinagoga u našem gradu:

-Nažalost, sinagoga je predana 1950. godine, a dve, tri godine kasnije je srušena do temelja. Tu je izgrađena stambena zgrada i možemo biti zadovoljni zbog toga što na toj zgradi imamo spomen-ploču da je tu nekad bila sinagoga. Naš cilj je da i u drugim gradovima to tražimo, dodao je Levi.

Izložba „Sinagoge u Vojvodini kojih više nema” nastala je po crtežima i akvarelima slikara-arhitekte Đorđa Devića iz Novog Sada. Ona je tu kao podsednik na vreme koje je iza nas, ali i da upozori da se tragični događaji sa sredine 20. veka više nikada ne ponove.