Sovembar u Kikindi: Brojanje jedinki krajem meseca, godina dobra za sove

Sakrivene visoko u krošnjama, gotovo neprimetne, i ovog novembra sove ušare su svoje zimsko utočište pronašle u našem gradu. Sa padom temperature i opadanjem lišća, povećava se broj simpatičnih i korisnih ptica po kojima je Kikinda postala planetarno poznata.

– Početkom novembra sove su raspršene na stablima oko Pravoslavne crkve, Gimnazije odnosno Ekonomske škole, Muzeja. U ovom periodu godine koriste čak oko 50 stabala breze, platana, divljih kestenova, različitih četinara: borova, smreke. Kako sezona odmiče, one polako prelaze uglavnom na četinarska stabla. Sezona gnežđenja bila je sjajna, mladunaca je bilo u pozno leto i početkom jeseni, a u prirodi je bilo dosta hrane – kaže za TV Kikinda Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Tačan broj ušara koje ove sezone zimuju u Kikindi, saznaćemo kada bude završeno brojanje jedinki, u drugoj polovini novembra. Ružić kaže da ih očekuje za nijansu više nego prošle godine.

–Mnoge porodice su imale po tri, četiri, pet mladunaca. To se događa jednom u četiri, pet godina, i obično tih godina bude mnogo sova na zimovalištima. Ali to nije jedino od čega zavisi njihov broj, utiče i to koliko se sove budu pomerale u regionu i koliko će ptica dolaziti iz okolnih država.

Naš grad, međutim, zbog pandemije koronavirusa, ove jeseni i zime neće biti stecište ljubitelja prirode, ornitologa, istraživača niti medijskih ekipa koje dolaze u želji da zabeleže atraktivan prirodni fenomen.

–Najavljenih poseta za ovu godinu bilo je prošle, kao i još pre dve godine, ali su sve otkazane zbog epidemije koronavisa, što jeste loša vest za sve u turističkom lancu– konstatuje naš sagovornik koji je „glavni krivac“ za ogroman doprinos popularizaciji Kikinde kao najvećeg urbanog zimovališta sova ušara na svetu.

–Sve je povezano, ova pandemija jeste posledica našeg bahatog odnosa prema prirodi. Uništavanje staništa divljih životinja na drugom kraju kontineta ostavlja strahovite posledice po naše svakodnevne živote, po zdravlje, bezbednost, poslove, putovanja… Ovo je poslednja prilika da se dozovemo pameti, i posmatramo širu sliku. To što je neko posekao tropske šume u Aziji, nije uništio samo tropske šume na tom kontinetu. Mnogi su izgubili članove porodica, radna mesta, ekonomija je teško pogođena, kompanije propadaju, zato što smo uništavali prirodu. Moj apel je da moramo da vodimo računa jedni o drugima i o svetu oko nas, jer je krajnje vreme. Ako iz ovoga ne budemo naučili kakve smo greške pravili, nemamo pravo na popravni– zaključuje Ružić.