Srpski narod je oduvek cenio slobodu, poručeno na tribini “Velika Kikinda u Velikom ratu”

Povodom obeležavanja Dana oslobođenja Kikinde u Prvom svetskom ratu, u Kulturom centru održano je predavanje odnosno razgovor na temu “Velika Kikinda u Velikom ratu”. Bila je to prilika da se o čuje mnogo novih informacija o Velikom ratu i o njegovim posledicama.

Srpski narod je oduvek cenio slobodu i kroz vekove unazad za nju se borio. U jednoj rečenici to je sažetak predavanja “Velika Kikinda u Velikom ratu” održanom povodom 103. godišnjice oslobođenja Kikinde u Prvom svetskom ratu. Govorilo se o najslavnijoj jedinici srpske vojske. Darko Žarić iz Prokuplja, viši kustos i istoričar Narodnog muzeja „Toplice“ priznaje da Gvozdeni puk dobija na pažnji u poslednje vreme. Važnost prepoznaje i Vlada Republike Srbije pa i narod u njoj. Pohvalio je i povorku Gvozdenog puka koja se organizuje u Kikindi. Podsetio je da je ratni put Gvozdenog puta počeo 1912.godine a završio sa završetkom rata u ovom gradu.

– Gvozdeni puk krenuo je sa 4555 pripadnika 1921.godine a ti ljudi koji su krenuli u rat, malo njih je stiglo u Vaš grad. On je više puta popunjavan sa pripadnicima drugih pukova, jer je dosta njih poginulo. Iz Gvozdenog puka je poginulo 3.000 ljudi. To je vrlo važno. I ono što se manje zna je da je u Gvozdenom puku bila Milunka Savić, bila je Flora Sens, bili su petorica braće Miličić, koji su doneli četiri Karađorđeve zvezde sa mačevima, bio je slikar Nastasijević, i mnogi drugi poznati ljudi koji su ratovali na prostorima Makedonije, Kosova, Albanije i Srbije, oktrio je Darko Žarić, viši kustos i istoričar Narodnog muzeja „Toplice“.

Od 2014. do danas Izdavačka kuća „Prometej“ objavila je nepunih 100 naslova o Velikom ratu. Kada je pokrenuta edicija „Srbija 1914. -1918.“ nisu slutili da će se to razvijati ovakvim interesovanjem.

– Stručnjaci su procenili da je zbog načina života, u prvoj i drugoj Jugoslaviji, ovo bila skrajnuta tema i nije bilo dovoljno istraživačkog i publicističkog rada i mislimo da je dificit jedno 3.000 naslova sigurno. Osim naših aktivnosti, radili su i drugi ali je sigurno objavljeno najviše 250,300 knjiga, dakle posao je neizmeran, ističe Zoran Kulundžija, urednik Izdavačke kuće Prometej.

Domaćin predavanja i ujedno moderator, istoričar Srđan Sivčev, govorio je o Kikindi u Velikom ratu, o osećaju slobode i emocijama kada je vojska na čelu sa Dragutinom Ristićem ušla u grad.

– Dvadeseti je po očevidima, i kasnije zapisima, bio kišovit i prohladan dan u Kikindi, međutim narod se u velikombroju okupio u Kikindi jer su dočekali ono što su njihovi preci snivali još od perioda Velike seobe a to je da se priključe Srbiji. Jesu odnosi naroda koji su ovde živeli bili solidno harmonični između Srba, Mađara Nemaca ali i Jevreja koje takođe ne smemo da zaboravimo, ne uvek harmonični ali uvek tolerantni, što pokazuje da je i smena vlasti, iz Austrougarske vlasti prešla bez žrtava u srpske ruke, Srpskog narodnog veća, Srpske vojske bez ijednog ispaljenog metka tako da su i ovdašnji Nemci i Mađari prihvatili srpsku vojsku i srpskog Kralja kao garat mira, objašnjava istoričar Srđan Sivčev.

Novim Statutom grada doneta je odluka da se 20.novembar obeležava kao važan datum za Kikindu.