Sve veći broj mladih i dece u Kikindi suočava se sa problemom gojaznosti, što potvrđuju podaci Zavoda za javno zdravlje Kikinda. Prema rečima dr Sanje Brusin Beloš, specijaliste higijene i načelnika Centra za higijenu i humanu ekologiju uzroci ovog neslavnog trenda leže u nezdravim prehrambenim navikama, povećanoj konzumaciji brze hrane i slatkiša, kao i smanjenoj fizičkoj aktivnosti. U ambulanti za dijetetiku Zavoda za javno zdravlje Kikinda poslednjih meseci primetan je porast pregleda upravo zbog ovog problema.
– „ U poslednje vreme imamo uglavnom decu koja su dominantni pacijenti, što je poražavajuće. Imamo i veliki broj dece koja su gojazna, verovatno više od 25 odsto na populacionom nivou, što je takođe poražavajuće. Pored gojaznosti, imamo i druge poremećaje, povećan sadržaj masti i holesterola, kako kod odraslih, tako i kod dece. Naša populacija je gojazna; više od 50 odsto stanovništva starijeg od 30 godina je gojazno. To je izuzetno visok procenat, ako se zna da je gojaznost faktor rizika za ozbiljne bolesti – kardiovaskularne, cerebrovaskularne bolesti, od kojih inače naš narod najviše umire. U tom smislu, jako je važna prevencija, a gojaznost treba smestiti u normalne okvire,” rekla nam je dr Sanja Brusin Beloš specijalista higijene ZZJZ Kikinda.
Dobra vest je da pacijenti mogu koristiti usluge ambulante za dijetetiku o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Zahvaljujući ugovoru između Zavoda za javno zdravlje i RFZO-a, pregledi i savetovanja dostupni su besplatno uz uput izabranog lekara opšte prakse ili od pedijatra, što omogućava lakši pristup stručnoj pomoći u oblasti ishrane i prevencije gojaznosti. Stručnjaci apeluju na roditelje da na vreme obrate pažnju na ishranu i životne navike svoje dece, jer je prevencija ključna u borbi protiv gojaznosti.
– „ Potrebno je uvesti fizičku aktivnost, naći vremena za to i potruditi se da se hranimo po principima pravilne ishrane. U najmanju ruku, treba izbegavati grickalice, šećer, slatkiše, a u ishranu uvesti voće i povrće u što većoj meri. Masti treba ograničiti, jer kod nekih ljudi upravo one dovode do gojaznosti, zato što je hrana suviše masna, a tada je energetska vrednost mnogo veća. Rekla bih da je potrebno uvesti četiri do pet manjih obroka dnevno – da ih ima bar toliko, jer jesti samo dva puta dnevno nije dobro. Tako usporavamo metabolizam i vrlo često, pogotovo odrasli, imaju problem što prvi put jedu popodne, a onda uveče, da ne kažem pre spavanja, ponovo, i to vrlo obilno. To nije dobro. Doručak je izuzetno važan i treba ga uvesti – to je stvar navike. Kažu ljudi da nisu gladni ujutru… pa da, ali kad biste se uobročili, kad biste svaki dan sebi rekli ‘E, sad ću da doručkujem’, makar malo, organizam bi se već nakon nedelju ili dve navikao na to. Samo je stvar volje i discipline“,dodala je naša sagovornica.
Od početka godine u ambulanti za dijetetiku obavljeno je 36 pregleda i konsultacija a stručnjaci podsećaju da je rana prevencija ključna u sprečavanju zdravstvenih komplikacija i apeluju na roditelje i staratelje da, ukoliko primete problem sa telesnom težinom kod dece, blagovremeno potraže stručnu pomoć.
