Talenat unapređuju kroz školovanje: Računarski smer zaživeo u Gimnaziji

„Četa mala, ali odabrana“ najkraći je opis razreda I-5 Gimnazije „Dušan Vasiljev“. Njih desetoro položilo je poseban prijemni i sada pohađa računarski smer za talentovane učenike.

A dar koji imaju jedan je od najcenjenijih u današnjem vremenu i srećni su što se stvorila prilika da ga kroz školovanje unaprede:

-Upisao sam smer zato što je nov i nisam znao šta da očekujem. Svidelo mi se što je tako malo dece. Ja se nadam da ću uz pomoć onoga što naučim ovde moći nešto da radim kasnije u životu i da ću to voleti. Prednost je što je malo programera u Srbiji, objašnjava Aleksa Kosić, a njegov drug iz razreda Marko Knežević dodaje:

-Ovaj smer nudi mnogo toga. Možemo biti programeri ili da se posvetimo robotici ako nas zanima. Nakon škole sebe vidim na nekom fakultetu koji će biti nastavak svega ovog, poput FTN-a.

Jedina dama u odeljenju je Katarina Oličkov. Računarsko odeljenje uspisala je iz sličnih motiva kao i njeni drugovi iz razreda:

-Htela sam da probam, jer sam oduvek volela matematiku od društvenih nauka. Ako mi se svidi, naravno da ću nastaviti.

Činjenica da je jednina devojka u razredu za nju je u početku bila iznenađujuća:

-Imala sam malu tremu kada sam videla da sam jedina devojčica u razredu. Sada smo se svi sprijateljili, lepo se družimo. Imamo i grupu na „viberu“ preko koje komuniciramo svakodnevno jedni sa drugima i sa razrednim starešinom.

Profesor matematike Dragan Ivetić i više je nego ponosan što je razredni starešina baš ovom odeljenju, od kojeg se mnogo očekuje:

-Lep je osećaj biti njihov razredni, jer su zaista dobra deca. Raspoloženi su da rade i trude se da nauče što više. Često postavljaju pitanja kada neki drugi to baš i ne bi uradili. Postavljaju i potpitanja „Zašto i kako?“, što pokazuje njihovu želju za učenjem, pa je pravo zadovoljstvo raditi sa njima.

Program po kojem rade razlikuje se od onoga što se uči na ostalim smerovima. Sam rad sa njima takođe je specifičan:

–Pre neki dan sam hteo da ih prevarim, uz želju da traje čas u njihovom razmišljanju. Dao sam im zadatak sa nivoa regionalnih takmičenja osnovnih škola, pošto su oni petnaestogodišnjaci. Očekivao sam da će razmišljanje trajati 45 minuta, a sve je bilo rešeno za 15. Tako da sam morao da smišljam nove zadatke. Bilo šta da se iznese pred ove đake vezano za računare mora da bude obrazloženo. Pripreme za ove časove izgledaju drugačije od onih za učenike koji su u regularnoj gimnaziji, objašnjava direktor Gimnazije „Dušan Vasiljev“ i jedan od profesora računarske grupe predmeta Ljubomir Zamurović.

Iako ih okolina smatra posebnim, oni sebe tako ne doživljavaju. Interesovanja su im slična kao i ostalim srednjoškolcima. Vole sport, druženje i zabavu. Činjenicu da se od njih očekuje mnogo ne gledaju kao pritisak već izazov.