U Kikindi registrovano 214 stambenih zajednica, dve trećine izabralo profesionalne upravnike
On 13 октобра, 2018 by Televizija Kikinda
Krovovi koji prokišnjavaju, ruinirane fasade, neispravno osvetljenje, prljavi ulazi- očekivanja su da će ovakve slike zauvek otići u prošlost zahvaljujući primeni Zakona o stanovanju i održavanju stambenih zgrada. Stanari u Kikindi još se privikavaju na profesionalne upravnike. Za njih se opredelilo čak dve trećine od ukupno registrovanih 214 stambenih zajednica.
– Imali smo slučajeve gde se neko od stanara odlučio da bude upravnik, ali velike obaveze i veliko oduzimanje vremena je uticalo na to da prepuste posao nekom ko se time bavi profesionalno, kaže Ana-Marija Ugrinov, profesionalni upravnik.
Zakon je uredio oblast zajedničkog stanovanja,a gradskim odlukama definisani su iznosi za tekuće i investiciono odrzavanje, kao i naknada profesionalnog upravnika. U većini zgrada, najaktuelnija su pitanja tekućeg održavanja, dok značajnija ulaganja koči nedostatak novca.
–Skoro 40 godina niko nije pipnuo zgrade. Mi smo najviše vremena gubili na hitnim intervencijama, imali smo ih preko 150, od prokišnjavanja krova, curenja instalacija, pucanja cevi…– navodi Novica Anđelković, profesionalni upravnik.
Stanari se i dalje suočavaju sa nejasnoćama -šta je u jednoj zgradi neophodno plaćati, a šta je stvar medjusobnog dogovora i zajedničke odluke. Ana- Marija Ugrinov ukazuje da su profesionalni upravnici tu da razreše dileme stanara i približe im zakon koji je, sada za razliku od ranije, tačno definisao šta su zajedničke prostorije i instalacije odnosno za šta su odgovorni svi stanari zajedno, a šta je samo odgovornost vlasnika stana.
U mnogim višespratnicama, ozbiljnijih ulaganja nije bilo već decenijama. Očekivanja su da novi način upravljanja popravi situaciju. Novica Anđelković ocenjuje da će proći još najmanje šest meseci da bi se stiglo do nulte tačke u smislu upravljanja i održavanja, a da ljudi shvate korisnost zakona, kako ističe, treba da prođe još barem dve godine.
Međutim, nisu u svim zgradama krenuli od nule. Sloga kuću gradi, potvrdjuje primer u Bloku I u Mikronaselju. Stanari ove zgrade sa 19 stanova odlučili da ne menjaju dugogodišnjeg predsednika kućnog saveta, sada upravnika. Ovakav izbor ima i svoju računicu, jer novac koji bi plaćali licenciranom upravniku, što je oko 200 dinara po stanu, mogu da preusmere za ulaganje u zgradu.
–Stanar, vrata do vrata, treba da utiče na svog komšiju. Ne može neko svojim nehtenjem da ugrožava drugog. Ako nećeš da popravi oluk ili krov, ne možeš da ugrožavaš moj život. I dok je bilo Javno stambeno preduzeće, mi smo dogovorom odvajali novac. Nama je lako bilo da se uklopimo u novi sistem. Naša zgrada je druga, treća po registraciji u Kikindi– priča Milorad Urošev, upravnik zgrade u Jovana Jovanovića Zmaja 172 A.
Kada ima volje i sloge, nađe se i novca, pa su posle krečenja i sanacije krova, sada aktuelni planovi za uredjenje dela fasade. Na inicijativu samih stanara, ispred ove zgrade, pre nekoliko godina, uređeno je čak i dečije igralište. Urošev dodaje:
–Kod nas vlada sloga, ako nešto možemo sami da uradimo, da ne moramo da platimo. Skupimo se mi stanari, ako je neka popravka, imaš bravara ili električara, hajde da to dovedemo u red, a ne zaključam vrata i baš me briga.
Nesporno je da put ka kvalitetnijem kolektivnom stanovanju iziskuje novac, ali traži i odgovorne upravljače i stanare- uz međusobno razumevanje i poštovanje dogovora.
A kada se stanari ne dogovore kome će poveriti upravljanje-komšiji ili licenciranom upravniku, sledi prinudna uprava. U Kikindi je u sistemu prinudne uprave 18 stambenih zajednica.
U pojedinim zgradama su nezadovoljni, odlučili da promene jednog profesionalnog upravnika, drugim- i za sada je takvih 6 slučajeva.
