U cilju zaustavljanja štetne prakse paljenja žetvenih ostataka, a samim tim i sprečavanje požara koji dovode do zagađenja vazduha, Ministarstvo zaštite životne sredine sprovodi kampanju „Ne pali strnjiku”.
Paljenje žetvenih ostataka na otvorenom davnašnja je primitivna agrotehnička mera kojoj poljoprivrednici protivzakonito pribegavaju kako bi izbegli neophodne troškove, ali umesto ušteda, stvaraju veliku opasnost za okolinu, zagađuju životnu sredinu, nanose štetu poljoprivrednom zemljištu i ugrožavaju sveukupan biodiverzitet. Ministarstvo zaštite životne sredine zajedno sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj i Lovačkim savezom Srbije organizuje kampanju koja ima za cilj da pobudi pažnju javnosti o velikoj opasnosti i potencijalnoj šteti koju može prouzrokovati praksa nesavesnog spaljivanja strnjike na otvorenom prostoru, uz apel na građane da se ovakve protivzakonite i po društvo i prirodu štetne akcije više ne dešavaju. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, u poslednjih pet godina registrovano je preko 63.000 požara na otvorenom, među kojima i požari koji su izazvani paljenjem strnjike. Poljoprivredna inspekcija je, tokom 2018. godine, vršeći kontrolu spaljivanja organskih ostataka posle žetve useva, utvrdila da su na više od 500 hektara poljoprivrednog zemljišta spaljivani žetveni ostaci. Spaljivanje žetvenih ostataka na otvorenom je strogo zabranjeno po osnovu više zakona, ali za prestanak ovakve zabranjene i izuzetno štetne prakse potrebno je jačanje svesti javnosti, razumevanja da je savesno i odgovorno ponašanje pojedinca osnov naše bezbednosti i zaštite biodiverziteta Srbije.
