Unapređena tehnologija dezinfekcije vode u tri sela

Dezinfekcija vode do sada je automatizovana na bunarima u Mokrinu, Banatskoj Topoli i Ruskom Selu. Umesto ručno i upotrebom hlora, automatska dezinfekcija obavlja se tako što se, u zavisnosti od protoka količine vode, dozira hlor-dioksid. On je jak oksidant koji ne stvara kancerogene trihalometane, ali je skuplji od hlora. Radivoj Batinić, konsultant u JP „Kikinda“ kaže za TV Rubin da se hlor-dioksid sastoji iz dve komponente koje se mešaju u određenom odnosu sa vodom i da se taj rastvor sipa u rezervoar.
-Iz rezervoara se automatski pomoću pumpe, u zavisnosti od protoka vode kroz sistem, odnosno u zavisnosti od potrošnje vode u sistemu, dozira ovo dezinfeciono sredstvo, tako da rezidualni hlor bude između 0,1 i 0,2%. Hemijski sastav vode se na ovaj način neće promeniti, ali će zato boja i mirisi, koji su se do sada ovde nalazili, biti potpuno uklonjeni i neće biti nusprodukata.

JP „Kikinda“ do kraja godine uspostaviće uređaje za automatsku dezinfekciju na još dva bunara, a tokom iduće godine na pet. Batinić kaže da se za razliku od ranije, kada se dezinfekciono sredstvo dodavalo direktno u bunar, ovo novo sredstvo dodaje direktno u cevovod. Razlika je velika jer se dodavanjem dezinfekcionog sredstva u bunar vode značajno remeti konstrukcija bunara.
-Snimanja koja su vršena pokazala su da su bunari jako oštećeni i da bi dalji način dezinfekcije vode po starom metodu brzo doveo do oštećenja bunara, što kasnije iziskuje veliki trošak za njihovo obnavljanje, kaže Batinić. U drugoj fazi sve će biti povezano sistemom skada, pa će parametri sa ovih bunara moći da se prate i nadziru i u samom preduzeću u Kikindi.