Uspešna godina za Kikinđanku Milanu Grbić

Za Kikinđanku Milanu Grbić ova godina i više je nego uspešna.

Januara je osvojila nagradu „Đura Đukanov“, koju dodeljuje Narodna biblioteka „Jovan Popović“ za najbolju zbirku pripovedaka autora mlađeg od 30 godina, a nedavno je dobila i priznanje na „Balu u Elemiru – Sremčevim danima“, kada joj je pripalo treće mesto za kratku priču „Ko drugome jamu kopa, sam u nju pada“. Ona ističe da priznanja dosta znače svakom mladom autoru i to na više načina:

-Prvo znači ukoliko cenite ljude koji ih dodeljuju, a takođe i ako cenite rad one čije ime te nagrade nose. Kada je reč o Đuri Đukanovu, to je vrli vojvođanski književnik, kojeg bi trebalo češće da pominjemo i da čitamo njegove knjige. Kada je u pitanju Sremac, izlišno je bilo šta reći zato što je to klasik srpske književnosti. Baš je bila velika radost biti jedna od dobitnica nagrada „Bal u Elemiru“.

Priča „Ko drugome jamu kopa, sam u nju pada“ govori o poslednjim trenucima života Mišike Grobara, koji je glavni protagonista. Ipak, početna namera bila je da se prikaže živor ugroženih socijalnih grupacija, uz notu humora, koja je bila predviđena propozicijama takmičenja. Nas je zanimalo i zbog čega je Milana priču naslovila narodnom poslovicom:

-Priča je nastala u okviru radionice kreativnog pisanja, koju u Beogradu vode naš sugrađanin Srđan Srdić i Vladimir Arsenić. Vlada nam je zadao zadatak da napišemo priču koja bi se završavala poslovicom poput basne. Ja sam svojom poslovicom i naslovila, a takođe sam se vodila pišući da nekako priča bude što vernije otelotvorenje poslovice i da na pojedinačnom primeru prikažem univerzalno, koje po svojoj žanrskoj definiciji poslovica treba uvek sobom da nosi.

Za autore je pravi izazov pisati humoristično-satirična dela. Naša sagovornica ističe da njene priče nose u sebi note humora, ali da ovaj vid izražavanja nije njena osnovna okupacija:

-Priča „Ko drugome jamu kopa, sam u nju pada“ sadrži satirične elemente. Međutim, ne mogu da kažem da je ona bezrezervno odrediva kao satira. Satira u svom najradikalnijem obliku jeste veliki izazov za autore, jer iziskuje ogromnu hrabrost, o čemu svedoči historija književnosti koja nam kazuje da su satirična dela dovodila svoje autore i autorke u granične situacije.

Književna dela su tokom istrorije neretko bila odraz samog vremena i društva. Čini se da je to i danas tako:

-Nekakva ideja da književno delo može predstavljati historijski dokument svoga vremena u književnoj teoriji dosta je prevaziđen. Međutim, očigledno je kako između književnosti, sociologije, politike, istorije i istorije ideje postoji nekakvo sadejstvo, međusobna povezanost. Što se tiče ovog vremena, čini se da su ljudi nekako razočarani. S druge strane, zbog toga verovatno i dosta pasivni i letargični, pa tako svaka reakcija i tako i u književnosti.

Ipak, uvek su tu pojedinci koji menjaju ovu monotoniju, a među njima je i Milana. Njen plan je da završi studije na Filološkom fakultetu u Beogradu. U isto vreme radi i na novom proznom tekstu, za koji još nije sigurna šta će predstavljati žanrovski.