Vetar pravi probleme. Najviše štete na plastenicima

U nevremenu praćenom olujnim vetrom, stradali su plastenici sugrađannina Đurice Jorgina. Naime, od osam plastenika, jedan je potpuno urušen i najlon više nije za upotrebu, dok je na drugom moguće uraditi popravku. Procenjena šteta iznosi oko 80 hiljada dinara.

Plastenička proizvodnja povrća ima svojih prednosti, ali i mana. Sugrađanin, Đurica Jorgin bavi se uzgovom povrća u plastenicima, već tri decenije. Na porodičnom imanju, na kom mu pomažu sin i supruga uspešno uzgaja krompir, praziluk, karfiol, paradajz, mladu salatu i drugo povrće. Kako kaže, nedavno je završio sadnju krompira, u više svojih plastenika. Uobičajne pripreme za prolećne radove osujetio je vetar, koji je svojim udarima napravio veliku štetu na plastenicima:

-Ovih dana je bio jak vetar, severnih pravaca. Nama je  odnešena folija sa dva plastenika. Oko 80 hiljada nam treba za kupovinu nove folije. Unutra je posejan krompir, pokriven je i miruje, pa nije tako strašno, ukoliko se ovakvo vreme ne ponovi. Opšte je poznato da je rad u polju, povrtnjaku, voćnjaku večita kocka sa nebom, što znači, moguće je da sve protekne mirno, bez velikih kiša, poplava, vremenskih nepogoda, suša, ali najčešće mora da se računa na štetu, koju nekada i nije moguće sanirati:

-Za ovog mog veka, jednom je bio ovakav vetar. Uvek bude štete, ali te godine mi je oluja odnela pet plastenika. Kako god da se zatvori konstrukcija, kada su takve oluje, ne može ništa da spase foliju, građa ostane ali foliju bukvalno pokida.  Kako naš sagovornik kaže, najveća stavka je kod postavke plastenika folija, za koju su izdaci neizvesni, baš zbog osetljivosti, kada su vremenski uslovi u pitanju.

Za jedan plastenik, dužine 30 metara i 14 metara širine, sa 3 meetra i 60 visine, uzevši u obzir da je dužni metar 1000 dinaara, potrebno je kupiti 31 metar folije, što znači 31 huiljada dinara, uz dvoje vrata, dovodi do sume od 40 000 dinara, što nije mala stavka u planiranju, pogotovo ukoliko je radnju, zbog nevremena potrebno ponoviti.

Radovi se ipak nastavljaju, kaže |Jorgin. Već koliko sutra u planu je da se puni kotao, da se pali vatra i počinje sejanje ranog rasada semena paradajza i rane tikvice. Kako bi sve radove završio na vreme, potrebno je angažovati i radnike, premda je to sve teže, tvrdi Jorgin, jer jako malo njih se prijavljuje za rad, čija je satnica 250 dinara.