“Više od igre” – izložba kruševačkog muzeja otvorena u Kulturnom centru

Koliko su se dečije igre promenile od sredine prošlog veka do danas pokazuje izložba otvorena u Kulturnom centru Kikinda postavljena zahvaljujući saradnji sa kruševačkom “Kućom Simića” i Narodnim muzejom Kruševac.

Kikinđani su pozvani da ukoliko to žele i sami pošalju opise igara iz prošlog perioda.

Izložba Više od igre svakako bude sećanja. Sećanja na detinsjtvo, na igračke koje su ispunjavale bezbrižni deo života, ali ujedno pokazuje razvoj igre od sredine prošlog veka do danas. Ono što je nekada bio uobičajeni bicikl, mali drveni tročoškaš i danas je dosputan u pojedinim prodavnicama ali kao retro izdanje po ne maloj ceni. Tu su i mede, svetlo smeđe, prepoznatljiva uteha pri odlasku na spavanje ali I nove igračke koje su za izložbu pozajmile današnje generacije dece. Kako autori izložbe kažu izložba nas vraća u detinjstvo, vreme kada prijatelje nismo dodavali već smo ih sticali.

– Mi smo doneli preko dve stotine igračaka. To je možda najinteresantnije za vaše najmlađe posetioce. Pored igračaka koje datiraju od 30tih godina, znači najstarije su iz etnografske zbirke Narodnog muzeja Kruševac, praćka, prangija, ono čim su se dečaci igrali i ratovali pa preko onih najstarijih meda a to su takođe igračke kojih se svi sećamo, one su stare takođe preko 70 godina, dakle od tih najstarijih pa kroz desetine godina sve do danas. Znači, sve ono što su devojčice i dečaci voleli i što je njihovo detinjstvo činilo lepim. Nema mnogo savremenih igračaka, poslednje su od pre nekih desetak godina. Pored igračaka koje su interesantne za videti u katologu koji je Kulturni centar Kikinda preuzeo i uradio vrlo lepo, ima preko 20 opisanih igara od pedesetih godina prošlog veka do danas. Pošto smo uglavnom interaktivni, pošaljemo poziv Kruševljanima da nam dostave opise igara i ti opisi su vrlo detaljni i da kažem mnogima od nas su opisali neke nepoznate igre. Recimo “Jeličkinje barjačkinje”, recimo vi ste igrali “lastiš”, mi “lastih”, pa “neka bije neka bije”, “trka jaja”, ima igara koje su zaista nepoznate, objašnjava Zorana Rašković Kovačević, muzejski pedagod “Kuće Simića”, Narodni muzej Kruševac.

Ova izložba pokazuje različit način igranja nekada i sada.

– Napomenula sam da nam ideja nije da suprotsavljamo nekadašnja detinjstva i ova sada. Da izbegnemo predubeđenje da smo se mi nekada najbolje igrali, da su naše igre najbolje, da su naše igre bile potpuno društvene i da ova današnja deca ne umeju da se igraju, zato što sede pred računarima, zato što nisu puno napolju, zato što nema onog “hajde unutra, uđi u kuću, već je kasno”, ima mnogo priča koje su pune sete i nostalgije. I ova današnja deca umeju da se igraju bez obzira na to što nama to izgleda drugačije. I računarske igre su igre. Pri tom ima ih puno po napolju. Postoji jedna priča o Zmajlišanima, malim Kruševljanima koji su deo jednog planinarskog kluba i oni svakog vikenda budu sa svojim roditeljima u prirodi. Znači nisu sva deca unutra, nisu sve igre računarske, i nije baš sve nekada bilo lepše, kaže Zorana Rašković Kovačević, gošća iz Kruševca.

Kako ove godine u svom punom sadržaju izostaju Zmajeve dečije igre, ova izložba je između ostalog tu da svojim kvalitetom nadomesti manjak sadržaja posvećenih deci u toku pandemije.

– Ovo je prva saradnja Narodnog muzeja Kruševac i Kulturnog Centra Kikinda. Meni se izložba dopala i hteli smo da je povežemo sa našom manifestacijom “Pozdrav proleću”. Ta manifestacija će biti održana u smanjenom obimu, sledeće nedelje će gostovati jedan dečiji umetnik i imaćemo radionice koje će biti posvećene “pozdravu proleću”. Ovo je namenjeno deci i mi smo poslali dopise školama koje će tokom nedelje dolaziti da obiđu izložbu, zaključuje Tanja Nožica, direktorica Kulturnog centra Kikinda.

I sami sugrađani mogu dati svoj doprinos. U kikindski kulturni centar mogu doneti opis zaboravljenih igara ili ih poslati mailom a ideja je da se snime kratki video prilozi o starim dečjim igrama i igračkama. Izložba je otvorena za javnost do 25.aprila.