Omiljeni kolači Kikinđana pre Velikog rata bile su „žerbo“ ili „ kugler“ kocke. Ove kolače sa pekmezom od kajsija, orasima i čokoladnom glazurom kreirali su Henrik Kugler (1830-1905) i Emil Žerbo (1854-1919), te zato isti kolač ima dva imena. Od 1884. godine bili su vlasnici i radili u jednoj od najpoznatijih i najboljih poslastičarnica u Evropi. Upravo po tim standardima, velikokikindski poslastičar Petar Seđakov je u Kikindi otvorio novu poslastičarnicu.
Petar je u časopisu „Gross Kikindaer Zeitung-u“ 1909. godine reklamirao da svakog ponedeljka ima svež milhbrot, odnosno nemački mlečni hleb, a Kugler i ostale kolače svakog dana. Njegova poslastičarnica nalazila se preko puta Katoličke crkve u „Kući Kadine udovice“. Nakon Prvog svetskog rata, početkom tridesetih, stara kuća je srušena i podignuta je nova, kako se tada govorilo „velelepna palata“. U ovoj stambeno-poslovnoj zgradi koja se danas nalazi na Gradskom trgu, Seđakov je ponovo otvorio poslastičarnicu.
Početkom februara 1935. godine, Seđakov je u Jugoslovenu objavio da je poslastičarnicu preuredio u „ moderan dansing“ odnosno malu plesnu dvoranu u kojoj se svirala „džes muzika“, ali i svojim mušterijama nudio da pored žerbo kocki probaju i istočnjačke poslastice poput ratluka, ćetenu i belu alvu, baklavu i bozu.
