Život porodice Barabat na salašu

Snežana i Radovan Barbat skoro tri decenije žive na salašu koji se nalazi između Iđoša i Mokrina. Salaš izgrađen 1983. godine Radovan je nasledio od svojih roditelja i pošto je fabrika “Prima” u kojoj je bio zaposlen propadala preselio se sa suprugom i decom van grada.

-Nisam želeo da prodam salaš. Izidao sam svaku ciglu na ovom mestu i to što uradiš u znoju ne prodaje se lako. Evo već 27 godina smo ovde. Kada smo počinjali nismo imali ni jedno pile. Imali smo kokoške i živeli smo od prodaje jaja. Kupili smo prvu kravu i od onda malo po malo sticali tako da sada imamo lepo domaćinstvo – rekao je Radovan Barbat.

Iako ima kuću u Kikindi, naš sagovornik kaže da se nikad ne bi vratio da živi u grad.

-Nema lepše nego kada nešto posejete pa ga svaki dan obilazite da vidite kako raste. Kad podbace ratarske kulture, tu su krave. Prodamo malo mleka, malo sira pa kane koji dinar. Imamo i telad i prasiće – priča Radovan.

Snežana Barbat ističe da je na salašu najlepše leti, dok je zimi, kada noć padne još u četiri sata posle podne život dosta teži. Najveći problem je, priča naša sagovornica, što do pre dve godine nisu imali struju, iako je pisala velik broj zahteva da im se dovede električna energija. Tada su živeli uz sveću.

-Pre dve godine smo kupili solarne ploče i sada imamo struju tako da je i život lakši. Vode za piće nemamo, ali imamo bunar, đeram. Preko puta nam je sabirna stanica NIS-a pa od njih dobijamo pijaću vodu – dodaje Snežana Barbat.

Na salašu ima posla od ranih jutarnjih do kasnih večernjih sati. Ovo domaćinstvo ima 11 krava od kojih je pet muzara, prasiće, krmaču živinu. Obrađuju i oko 13 jutara zemlje.

-Svašta ima da se radi da se čiste štale, muzu krave, imamo svinje i živinu, zemlju. Imam sina i ćerku i sedmoro unuka i najviše volim kada nam oni dođu – napominje Snežana.

Supružnici Barbat su i protivgradni strelci, a stanica se nalazi u blizini njihove kuće.

-Prošlog meseca dežurali smo maltene svako veče. Po najvećem pljusku izlazimo da postavimo rakete. I to nam donese koji dinar. Imam 15 godina staža u firmi, a u protivgradnoj zaštiti sam 17 godina pa će ui to značiti nešto kada odem u penziju – zaključuje naš sagovornik.

Iako unuci često dolaze na salaš Radovan ne veruje da će neko od njih nastaviti da živi na njemu.