Žrtve nisu zaboravljene, a porodice konačno dobile satisfakciju: Otkriveno spomen obleležje poginulim i nestalim Kikinđanima tokom ratova devedesetih

Dvadesetčetvrtog marta 1999. godine NATO alijansa napala je tadašnju SR Jugoslaviju. Tako je u poslednjoj godini dvadesetog veka na prostoru

Evrope tinjao rat, kojim je završena krvava dekada devedesetih godina na ovim prostorima. Žrtve u ovim nemilim vremenima bili su i Kikinđani, a nakon više od 18 godina od inicijative, oni su konačno dobili spomen obeležje u centru grada. Spomenik su otkrile predstavnica porodica kikindskih heroja Anica Drinjak i zamenica gradonačelnika Bosiljka Srdić.

-Teško je bilo šta reći u ovom trenutku, jer se radi o stvarno velikim osećanjima. Istakla bih da danas naš grad odaje počast svima koji su dali svoje živote za otadžbinu, odnosno herojima našeg grada. Današnji dan je izabran iz svima nama poznatih razloga, ali i sa željom da se više nikada nikome ne dese strahote rata koje je doživela naša zemlja. U budućem vremenu očuvanje mira je najbitnije za sve nas, našu decu i naš narod.

Heroji, u čije ime je spomenik podignut, moraju nas uvek podsećati na junački čin i žrtve koje su dali da bi njihove porodice i svi ostali živeli u miru i slobodi, dodala je zamenica gradonačelnika.

-U ime Grada Kikinde i u svoje ime želim svima da se zahvalim na godinama strpljenja i čekanja. Podsetila bih sve nas da su heroji večni koliko ih se sećamo mi koji ostajemo iza njih.

A sećanja na njih ne blede. Iako je prošlo gotovo dve decenije od poslednjeg rata na ovim prostorima, emocije su i dalje veoma jake. Anica Drinjak uložila je svaki atom snage da bi spomen obeležje na kojem se nalazi ime njenog brata bilo podignuto.

-Od jutros kako sam oči otvorila, a i niz dana unazad razmišljala sam o ovom trenutku i kako ću se osećati danas kada su emocije pomešane. Baš na današnji dan igrom slučaja izgubila sam brata. Ovo je satisfakcija i nešto za šta smo uložili mnogo truda. Zato se osećam i srećno, ali i veoma tužno.

Godinama unazad ovaj datum obeležavao se uz improvizovana spomen obeležja. Sada porodice konačno imaju gde da polože cveće i da se poklone. Njihova borba vredela je svakog truda.

-Kako da nije vredelo! Godinama smo nosili onu improvizovanu ploču, dečica su stajala i držala je i na kiši i na vetru. Tada je bilo samo 25 imena, posle se još. Trideset i pet imena se sada na ploči nalaze i ona je zapravo najveća satisfakcija, zaključuje Drinjak.

Problem podizanja spomen obeležja poginulim i nestalim borcima Kikinde u ratovima od 1990. do 1999. godine provlačio se gotovo dve decenije kroz različite režime, ali bez rešenja. Sada je konačno veliki posao završen, a član Gradskog veća i predsednik Komisije za spomenike naglasio je da je sve bilo vredno truda kada se vide emocije onih koji su izgubili najbliže.

-Porodicama poginulih i nestalih niko ne može da vrati najmilije. Ovo je samo jedan detalj, koji će možda za nijansu umanjiti njihovu bol, koja nikad neće nestati. Zbog toga je pred nama iz Gradske uprave, koji smo pokušali da rešimo nerešiv problem koji je godinama trajao, bila ogromna odgovornost da pomirimo različite stavove i viđenja i da pri tome ne povredimo tanana osećanja koja nikada neće moći da izblede.

Posle erupcije emocija za vreme otkrivanja spomen obeležja, javlja se zadovoljstvo jer je ogroman posao završen, ali to nije sve.

-Ja se nadam da ćemo u našem kolektivnom sećanju kao žitelji ovog grada i generacije koje dolaze uvek imati ove ljude koji su poštovali svoju državu i odazvali se na njen poziv. Isto tako se nadam da će ovo biti dovoljna opomena za nas i sve buduće generacije da ne dolazimo u situaciju da oružjem moramo da čuvamo svoju zemlju.

Otkrivanju spomen obeležja prisustvovao je veliki broj građana, članova različitih organizacija, ali i predstavnici Vojske Srbije.

Nakon toga, u Kulturnom centru upriličena je izložba idejnih rešenja za spomenik. Potom je održana i svečana akademija, na kojoj se prisutnima obratio autor izabranog rešenja Risto Mihić iz Beograda.

On je napravio bronzanu skulpturu žene u prirodnoj veličini pognute glave, koja predstavlja osećanja svih onih koji su u ratu izgubili deo sebe.