Neobično lep i dubok glas učiteljice iz Bašaida, Branke Vujadinov, mogao bi je vinuti do neslućenih visina. Od nedavno stalna članica OI „Proka S Plavi“ ova zanimljiva sugrađanka sa svojim sinom, u toku leta, godinama nastupa u evropskim i svetskim metropolama, kao ulični muzičar.
Nakon završene muzičke škole, sugrađanka, koja 32 godine radi kao nastavnik razredne nastave u Bašaidu, Branka Vujadinov svoj talent je negovala pevajući dok je sređivala kuću, ili za mali krug svojih prijatelja.
Od nedavno je, na nagovor bliskih i dobrih prijatelja rešila da svoj talent pokaže, kako se čini celom svetu. A prvi, koji su želeli da joj pomognu na taj način pojačavši svoju muzičku sekciju, bili su izviđači odreda „Proka S Plavi“.
Kako navodi naša sagovornica, ljubav prema latino notama odavno je deo njenog života. Ritam i temperament koje odašilja baš taj muzički pravac, upravo su deo njenog ličnog temperamenta po kom je prepoznata u krugu onih koji je zaista dobro znaju:
-Prvi put sam imala javni muzički nastup baš sa ovom decom. Osvojili smo mnoge nagrade i meni je zadovoljstvo sa njima da pevam. Što se tiče ove muzike i ovog žanra, odavno sam u toj priči. Volim latino zvuk i ritam. Od rane mladosti sam počela da pevušim, da učim španski jezik. Moj sin i ja pripremamo baš taj repertoar. Često nastupamo po raznim gradovima, ali sasvim slučajno smo počeli da organizujemo ulične nastupe
Ideja da počnu sa nastupima po trgovima širom sveta je došla sasvim spontano, ali je urodila plodom:
-Pevali smo prvo u Novom Sadu. Sin je otišao da kupi neke žice za gitaru i u Dunavskoj smo primetili koliko je ovaj vid predstavljanja zastupljen i rado viđen. Onda smo rešili da se oprobamo i bilo nam je zaista dobro. Nakon Novog Sada išli smo u Temišvar; Budimpeštu, a i u Italiji smo često nastupali. Posetili smo i Argentinu. Naš repertoar je latino u Karlos Santana. Dobili smo angažman i u jednom latino klubu, u Budimpešti. Klub drže Peruanci i sa njima izuzetno dobro sarađujemo.
U svirki joj svesrdno pomaže sin Dušan Vujadinov-Duksy koji je već poznat kikindskoj publici zbog nastupa na rok žurkama. Priča o sugrađanki Branki i njenom sinu Dušanu vraća nas na jedan davni, ali ispunjeni san američkog muzičara Roberta Zimermana iz Minesote, koji je davnih šezdesetih prvi put prešao “veliku baru” i obreo se za božićne praznike u Londonu. Poneo je samo gitaru. Kako je u svojoj izjavi rekao ovaj čuveni muzičar, želeo je da radi, da radi ono što voli, ali i da zaradi. Uzeo je gitaru, stao na ugao ulice i svirao kao ulični svirač. Tada je počela da se razmotava priča o Robertu Zimermanu, legendarnom Bobu Dilanu. Ko zna gde je granica porodice Vujadinov i dokle će stići na svom put
